| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.10.19.
Сусрет хорова војвођанских Мађара

У оквиру програма обележавања Дана општине, Кањижа је била домаћин XXVI сусрета хорова мађарских певачких друштава у Војводини.


Поносни смо што је наша општина, као домаћин и подршка организаторима, допринела одржавању овог значајног културног догађаја, који поред ...

   2026.10.19.
Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже обележава 30 година постојања

Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже ове године обележава 30 година постојања, а тим поводом синоћ је у Дому уметности приредило гала програм. Поред садашњих чланова, посебним тачкама представили су се и некадашњи чланови друштва.


Друштво је наступило ...

   2026.10.19.
Традиција и у котлићу

У духу очувања традиције и заједништва, у Мартоношу је одржан 15. Дан неговања традиције и такмичење у кувању паприкаша од свињских папака. Око котлића су се и овог пута окупили мештани и учесници из околних насеља, међу којима је било и много оних који се већ годинама редовно ...

   2026.10.15.
Почео Фестивал филмова војвођанских Мађара

Десету годину заредом обележава се Дан војвођанског мађарског филма. Тим поводом је јуче званично почео Фестивал филмова војвођанских Мађара. Љубитељи филма су првог дана манифестације ове године имали прилику да прате пројекције у четири војвођанска места: Ади, Бачкој ...

   2026.10.13.
Традиционална прослава Госпе Фатимске у Мартоношу

Стотине верника поново се јуче поподне окупио на традиционалној прослави Госпе Фатимске у Мартоношу. Ходочасници су стигли из више места широм Војводине како би заједничком молитвом, светом мисом и литијом са свећама одали почаст Богородици. 
Поштовање Фатимске Богородице ...

 
Претрага
 

   2026.01.22.
Време за Светог Винка: сунце – подруми пуни, магла – празни

Хоргошки ратари изашли су у своје винограде. Иако је тек сутра празник Светог Винка, они су већ данас орезали винову лозу, а жупник је благословио изданке и чокоте у нади доброг рода. 
Празник Светог Винка обележава се 22. јануара и за овај дан везују се бројни обичаји и изреке. На пример: ако сија Свети Винко, односно ако сутра буде сунчан дан, подрум ће бити пун, и виноградари могу да рачунају на богат род. 
Витезови вина Светог Орбана данас су одржали традиционалну резидбу, када су преконтролисали изданке, и на основу обичаја из њиховог изгледа покушали да прогнозирају какав род могу да очекују ове године. 
Поштовање Светог Винка и данас је жива традиција у многим винским регионима широм Европе. Према веровању винара ако на овај дан пажљиво брину о грожђу и придржавају се обичаја, то ће очувати лозу од болести, измрзавања и донеће обилан род. 
Акош Балинт, винар каже: „Ову хладноћу смо јако чекали, због болести добар је минус од седам, осам, девет степени и дуготрајна хладноћа, јер то десеткује различите врсте штеточина, које обично презиме. Винари обично у ово време погледају колико су током зиме оштећени изданци, гране, и можемо дати неку почетну прогнозу о томе у каквом је стању грожђе.“ 
Свети Винко је светац заштитник винара и виноградара, што је традиција која се протеже уназад до ИВ века. Он је узор због свог страдања због вере, а током векова његов лик снажно је испреплетен са виноградарством и прављењем вина. 
Нандор Биро, винар каже: „Веома смо задовољни са током радова, сада настављамо тек у пролеће, када окопни снег, онда ћемо да обавимо резидбу лозе након садашег констатовања стања, када видимо на колико очица треба орезати винову лозу, и ако нема штете, ако нема промрзлина, онда ће то бити савршено.“ 
Део традиције представља и благосиљање грожђа. Свештеник благослов спушта на чокоте и изданке тражећи здраво напредовање рода грожђа. 
Арпад Веребељи, хоргошки жупник каже: „Благосиљање је за хришћане дубоко прихватање вере, јер не знамо шта доноси сутра, каква ће бити јесен, али верујемо да ће нам воља Господа дати могућност да се закључи једна таква жетвена година, или једна винска година, у којој ће човек наћи своју рачуницу. Верник се, дакле у томе окреће Господу, и чини оно што се од њега очекује.“ 
Савремено виноградарство данас много помаже у заштити рода, али празник Светог Винка и даље представља очување традиције. Заједничко сечење резница и освештавање грожђа за ратаре је начин да искажу своје поштовање према традицији. 

Више информација: 




Време за Светог Винка: сунце – подруми пуни, магла – празни