Десету годину заредом обележава се Дан војвођанског мађарског филма. Тим поводом је јуче званично почео Фестивал филмова војвођанских Мађара. Љубитељи филма су првог дана манифестације ове године имали прилику да прате пројекције у четири војвођанска места: Ади, Бачкој Тополи, Сомбору и Кањижи. 
Фестивал филмова војвођанских мађара одржава се од 2006. године, с циљем да публика у више војвођанских места добије прилику да погледа најновија мађарска филмска остварења. На фестивалу се приказују филмови снимљени током претходне једне до две године, а од прошле године пројекције се организују у седам места. Овогодишњи фестивал одржава се од 13. до 15. октобра, а на програму су четири филма: играни филм „Луда прича”, као и „Титова деца”, „Позориште из блата” и „Само тишина остаје”. 
Атила Иван, председник Филмске радионице „Cinema” каже: „Током једне године не сними се много филмова. Приказујемо остварења настала у претходном периоду, односно она која су се издвојила од осталих. Ове године публика ће имати прилику да погледа један дугометражни играни филм и три документарна филма.” 
Један од централних догађаја првог дана фестивала одржан је у Кањижи, где је у Дому уметности приказан играни филм „Луда прича” редитеља Золтана Бичкеија. У филму становници села протерују из своје средине Чачија, сеоску луду, који завршава у пустари, где се и даље држи света дечје разиграности и слободе који полако нестаје. Ова необична, визионарска прича из пустаре супротставља прорачунату заједницу, којој је новац у средишту свега, искреном и слободном свету лудака, истовремено постављајући питање ко је заправо луд. Золтан Бичкеи је током разговора са публиком након пројекције открио да је ово филмско остварење богате визуелне поетике, које се жанровски одређује као „балада о пустари”, заправо сликовна поезија. 
„Прича долази много касније. Најпре ми се јављају слике, лица и ликови, увек смештени у неки пејзаж. Пејзаж је подједнако важан, јер пустара овде, у Војводини, представља много више од онога како је приказивана у мађарским филмовима. Углавном је коришћена као друштвени симбол, као својеврсни простор заточеништва и пропадања. За нас је, међутим, она нека врста раја.” 
Све пројекције у оквиру фестивала, који организује Филмска радионица „Cinema”, бесплатне су за посетиоце. Фестивалски програм наставља се у Суботици, Новом Саду и Сенти. 
Више информација: