| |
|
| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |
|
Близу 90 локалних пензионера учествовало на првом тим билдинг догађају који је одржан у Малим Пијацама. Захваљујући месној заједници, за њих су обезбеђени ручак и пиће, као знак захвалности за активно учешће старијих у животу села.
Већ у четвртак пре подне у дворишту играонице у Малим Пијацама припремала су се јела са роштиља, ... |
|
|
Поводом Светског дана вртића, Балинт Јухас, председник Покрајинске скупштине посетио је вртић у Мартоношу где су недавно завршени радови. На објекту је у термоизолацију фасаде и плафон установе, као кречење зграде уложено око 4,4 милиона динара.
Предшколска установе „Наши бисери“ из Кањиже у Мартоношу има вртић „Дуга“ као издвојено одељење која похађа близу 50 деце. Захваљујући реализованој инвестицији, рад ће се одвијати у топлијем и енергетски ефикаснијем објекту.
Отилија Марта, директорка Предшколске установе „Наши бисери“: ... |
|
|
Широм Србије већ су доступне риболовачке дозволе, међутим ове године риболов на Тиси није дозвољен, јер би временом могао довести до несташице рибе. То би могло повећати цену живе рибе – сматрају упућени.
Тек неколико минута пре нашег доласка у у рибарницу у Кањижи стигао је свеж шпиглер, шаран без крљушти. Власник сарађује са три рибњака и три званична рибара са Тисе. Свакодневно је у понуди најмање пет врста рибе, које за сада успевају да набаве. Килограм шарана тренутно кошта 670 динара.
Антун Ђерке власник рибарнице каже: ... |
|
|
Међународна изложба рукотворина и колекционарства, у заједничкој организацији Мултиетничког хоби клуба и Мађарског културно-уметничког друштва “Озораи Арпад”, води посетиоце кроз свет извезених столњака, хекланих украса, тканина и слика. Догађај се одржава у Основној школи „Јован Јовановић Змај”.
На радовима пристиглим на Међународну изложбу рукотворина и колекционарства (МИРК) могу се видети препознатљиви мотиви мађарских крајева, као и типични елементи српске традиције. Поред тога, изложени су и украсни и практични предмети рађени савременим, модерним техникама. ... |
|
|
Упркос хладном, кишовитом времену, било је оних који су посетили вашар у Малим Пијацама. Иако је број продаваца био нешто мањи него уобичајено, понуда је и даље била богата. Готово све се могло пронаћи што приличи једном правом вашару.
Последња недеља у месецу традиционално ... |
|
|
|
|
|
|
|
 У претходном периоду порасле су цене свињског меса у месарама и на рафовима продавница. То важи и за прасад и за товне свиње, али ни те цене још увек не достижу ниво који би сточарима омогућио да послују са добити.
Свињогојство је и даље у тешкој ситуацији у Војводини, јер су откупне цене ниске, како за прасад, тако и за товне свиње.
Иштван Вајда из Адорјана истиче да су откупне цене прасади веома нестабилне.
„Продаја је готово сваке недеље по другачијој цени, стање је веома лоше. Тренутно, према ономе што сам чуо, цена је 340 динара. Међутим, претходних недеља смо их могли продавати за 270–280 динара.Најмање 400 динара би била цена са којом би се исплатило.“
Потражња за прасадима је променљива, а током празничних периода интересовање је веће, као што је био случај и сада. Међутим, за оне који се баве узгојем прасади изазов представља и то да животињу продају пре него што достигне тежину од 20 килограма – објаснио је Јожеф Сабо.
„Пре празника потражња није била нарочито велика. Сада, после Нове године, вероватно је потрошена количина која је била намењена за новогодишње празнике. За српску Нову годину и током славских дана поново се појавила потражња, а и цена се мало померила – са ценом од 310 динара по килограму прасад су се нешто боље продавала.“
Слична је ситуација и са товним свињама. У Северној Бачкој цена товљеника по килограму креће се између 160 и 200 динара. У програму Радио-телевизије Србије аграрни економиста Жарко Гелатин изјавио је да су ниске откупне цене последица великих количина увозног свињског меса.
„Проблем је у томе што наши товљачи са овом ценом су практично у губитку, цена који би задоволила критеријуме проивођача стоке, дакле, товљача стоке негде између 280-300 динара где би они имали неку зараду. Износ од 250-260 динара би био неки износ где се они што се кажу затварају, где су на некој позитивној нули.“
Стручњак решење види у мањем увозу свињског меса и у додатној подршци сточарима.
Више информација:
Поскупела свињетина у продавницама, али су пољопривредници и даље незадовољни
|
|
|
|
|
|
