Додела бесповратних средстава за куповину сеоских кућа из програма Министарства за бригу о селу Владе Републике Србије, од самог старта наишао је на велику заинтересованост у кањишкој општини, па је пропорционално броју становника по броју купљених и усељених кућа међу првима у Србији. 
Свој нови дом у селима ове пограничне општине на крајњем северу земље, до сада је добило више од 150 породица, која су своја породична гнезда свила у Хоргошу, Мартоношу, Трешњевцу, Тотовом Селу и другим местима и ту обезбеђују животну егзистенцију. 
– Захваљујући овом програму у општини Кањижа је усрећен велики број породица, које су пресрећне због добијене помоћи од државе која им омогућава да имају свој кров над главом – истиче заменик председника кањишке општине Небојша Ракић. - Млади брачни парови ослобађају се живота у кирији или са родитељима, добијају свој конфор, уређујући своје нове домове према својим потребама и жељама. Многи се баве производњом под пластеницима, држе стоку и имају своју малу производњу на селу и подижу децу. Поред овог програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа, општина Кањижа је од Министарства за бригу о селу добила и подршку за куповину мини буса, који нам је такође од великог значаја, а добијена су и средства за опремање Дома културе у Велебиту који је обновљен покрајинским средствима.  
Општина Кањижа је прилично разуђена на 440 квадратних километара, има 13 насеља, а у додели бесповратних средстава за куповину сеоских кућа предњачи Хоргош, међутим, заинтересованост је и за живот у осталим селима, а празних кућа има прилично и ценом од 5.000 до 10.000 евра су се уклапају у програм министарства.  
Пре усељења у кућу у Мартоношу Тихамер и Габријела Фодор са троје деце живели су као подстанари у у неусловим условима у кирији. Тихамер је запосленој у фабрици „Телек паприка“ у месту, а Габријела у продавници СП у Кањижи. 
– Пре четири године смо се упознали са конкурсом и могућности добијања бесповратних средстава за куповину куће са окућницом. Препородили смо се јер смо до тада живели као подстанари у изузетно лошим условима. Сада су услови добри, свако дете има своју собу, у дворишту држимо живину, у помоћном објекту имамо свиње, а засадили смо и воћњак. На кући смо вршили поправке, заменили столарију, обновили електричне инсталације. Потребно је још реновирати купатило, урадити фасаду куће, обновити покућство и помоћне објекте и још неке ситнице, да би све било још прикладније за живот – каже Габријела Фодор. 
Роберт Киш је као тренер у Фудбалској академији „Њерш Иштван“ у Тотовом Селу више година живео у интернату, али се пре две године у кућу уселио са супругом Андреом и од тада су добили и принову ћеркицу Ченге.  
– Успут, када смо већ планирали куповину супруга је била трудна тако да смо убрзо добили најлепши поклон нашу ћеркицу Ченге. Чим смо купили кућу почели смо реновирање, променили прозоре, увели централно грејање, направили купатило и све потребно за нормалан живот. Кућа има стотину квадрата, било је шта да се улаже и промени, али нам у потпуности одговара. Планирамо да останемо у селу, немамо намеру нигде да идемо одавде, јер је Тотово Село лепо мирно место за живот, имамо све што нам је потребно – не скрива задовољство Роберт Киш.  
Марјан Ранков из Новог Кнежевца и његова изабраница Олга Сивак из Трешњевца раде у кањишкој фабрици „Керамика“, били су подстанари и свој дом сада свијају у Трешњевцу.  
– Много нам значи усељење у свој дом, за шта се захваљујемо подршци коју смо добили од Министарства за бригу о селу, такође и помоћи општини Кањижа, пошто ово није само за нас кров над главом већ место где ћемо градити породицу. Нисмо хтели да се везујемо за град јер је живот на селу мирнији. Поред посла у фабрици можемо да се бавимо нечим што ће нам доносити додатни приход. На кући смо обавили доста радова на реновирању, што је и нормално, јер у сваку кућу мора да се улаже. Човек док живи у кући цео век мора да улаже и мора да се ради. Пошто имамо времена и простора у дворишту, планирамо да се додатно бавимо узгојом свиња и пластеничком производњом парадајза – предочава амбиције Марјан Ранков. 

Више информација: