| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2023.11.30.
Бања Кањижа обележила 110 година постојања

Свечаним програмом прослављен је јубилеј бање која ради дуже од једног века. 
Херман Грунфелд, предузетник из Кањиже већ је почетком 1900. године заговарао отварање бање. То се, напокон и догодило 1913. године и од тада ова установа се непрекидно развија, годишње прихватајући ...

   2023.11.29.
Ускоро могуће проширење индустријске зоне у Хоргошу

У првом реду, српска и мађарска влада планирају изградњу једног железничког контејнерског терминала. 
Захваљујући изградњи пруге Сегедин-Суботица, поновном функционисању железничког превоза, градњи брзе пруге која ће повезати Будимпешту и Београд, те продуженом радном ...

   2023.11.29.
Кренуо путнички саобраћај на прузи Суботица – Сегедин

Прва композиција кренула је у 5.19 часова из Сегедина. Међу првим путницима били су Јанош Лазар, мађарски министар саобраћаја. Путнички возови ће на овој линији саобраћати пет пута у оба правца. 
Велико интересовање пратило је полазак ове прве линије, јер је након дугог ...

   2023.11.25.
У Адорјану нико није остао гладан

На Међународни фестивал хурки и кобасице у Адорјан је данас пре подне стигло више од 100 екипа из Војводине, али и из Словачке, Ердеља и Мађарске. 
Током читавог преподнева посетиоце фестивала забављале су групе које су свирале свадбарску музику. Осим из целе Војводине, ...

   2023.11.24.
Партнерске консултације и радионице у регији Карпатског басена

У Кањижи се под овим називом одржава вишедневна конференција. Фокус овог саветовања је спровођење и могућности развоја Струковног програма у 2023/2024 години. 
Тродневни програм организују Регионална мрежа за едукацију одраслих и Национални институт за културу из Лакителека ...

 
Претрага
 

   2014.02.26.
Трешњевац

Okolina današnjeg Trešnjevca je bila nastanjena i u preistorijsko doba, za vreme neolita. O tome svedoči arheološki materijal u blizini Osnovne škole. Prvi pisani dokumenti o srednjovekovnom naselju potiču iz 1271. godine pod nazivom Feel-ADRIAN, Gornji Adorjan gde su postojali i manastiri. Na osnovu tih podataka je pisao poznati istoričar Dudaš Đula da Felše Adrian mogao biti jedino na mestu današnjeg Teteheđeša (raniji naziv Trešnjevca).

Današnje naselje se razvilo sredinom prošlog veka, kolonizacijom uzgajivača duvana i pastira. Jedan maloposednik po imenu Šipoš je prodao svoje zemljište i vinograd od 6 lanaca za građevinsko zemljište. Tako su se nastanili siromašni ljudi na isparcelisano zemljište bez ikakve pravne osnove, i 1857. godine u naselju je živelo već 437 stanovnika. Veleposednici, naročito beležnik Husak su hteli uništiti ovo Šipošovo selo, ili Zakofelde (Zakićevo zemljište) jer su se bojali da će izgubiti pašnjake i jeftinu radnu snagu.

Gradsko veće Kanjiže se na kraju pomirilo sa situacijom i 1857. godine su već dobili i prvog učitelja, Janoša Kalmana. U sledećim decenijama otvorene su zanatske radnje, mlin, bušeni su arteški bunari, podignuta je žandarmerijska stanica, škola i crkva 1908. godine.

Tako se oformilo funkcionalno jezgro naselja. Odavde su ulice rasle prema starom Senćanskom putu, duž puteva za Velebit u podnožju zaravni, pored puta za adorjansku železničku stanicu.
Raniji nazivi naselja su: Šipošfalva, Zakofelđe, Teteheđeš, Uzunovićevo.
Vodeća ekonomska grana sela na nadmorskoj visini od 102 m je poljoprivreda. U selu postoji i zemljoradnička zadruga a oko 40% seljačkih gazdinstva je u veličinskoj kategoriji 1–3 ha, dok broj gazdinstva sa manje od jednog hektara iznosi oko 25%. Najraširenije kulture su žitarice, industrijske biljke i neke povrtarske grane.
Stočarstvo je jako razvijeno. Najrazvijenije je govedarstvo i svinjarstvo pa i ovčarstvo.

Kulturna baština stanovništva je jako bogata i raznovrsna. Sve ove tradicije verno čuva Kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor” koje svake godine organizuje susret „Bogata grana” (Gazdag Ág) za očuvanje i prezentaciju folklora cele opštine Kanjiže.