| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2024.07.25.
Грожђе сазрева, берба би могла почети много раније

Берба грожђа у хоргошким виноградима почет ће много раније него што је то уобичајено. Неке сорте ће бити потпуно зреле већ за неколико дана. На местима где су временски услови били повољни, воће је добро родило.
У Хоргошу су недавно завршили обрезивање винове лозе, а биљке ...

   2024.07.24.
Добар род кајсија и бресака у воћњацима који нису измрзли

У више насеља у кањишкој општини нема кајсија, али тамо где су родиле, воће је квалитета прве класе. Слична ситуација је и са бресквама, које су слатке и доброг квалитета тамо где је било довољно падавина и није било озбиљније штете.
Илонка Биро је у свом воћњаку пре више ...

   2024.07.22.
Учестали напади лисица на живину

У последњем периоду су забележени учестали напади лисица на подручју Малих Пијаца и Хајдукова. Лисице се појављују у двориштима великог броја кућа у којима до сада није примећено присуство лисице од стране мештана.
Неколико грађана је дојавило новинарској екипи наше ...

   2024.07.22.
Обала Тисе у Кањижи крије мноштво авантура

Многе могућности за рекреацију очекују оне који се желе опустити на обали Тисе у Кањижи. Овде се могу добро забавити све генерације људи, јер посетиоце очекују бројни програми.
Обала Тисе у Кањижи је место где се може опустити не само по топлом, сунчаном времену, јер упркос ...

   2024.07.18.
Ранија берба брескве и крушке

Због благе зиме и пролећа, цветање и вегетација су ове године поранили, док тренутна врућина изузетно брзо сазрева род.
Врућина и суша такође лоше утичу на воћке. Јанош Нађ Ђерђ воћар из Носе узгаја јабуке, брескве и крушке на скоро 20 хектара земље.
"Ове године није ...

 
Претрага
 

   2023.05.10.
Мигранти у Мартоношу краду чамце и овце

И даље је много миграната у шумском појасу поред Тисе. 
Највећи мигрантски илегални камп налази се сто-стопедесет метара од рибарске кућице на обали реке, на тако непроходном шумском терену куда ни припадници полиције не могу да прођу својим возилима. 
Током ноћи мигранти краду овце. Роберт Бата показује обор из којег је протеклих дана нестало више грла. Каже, тако су однели овце да није чуо ни лавеж паса, очигледно су им незвани гости донели храну. 
Према речима Роберта Бате има и мештана који помажу мигрантима, воде их у скровишта у дубини шуме. 
„Познају путеве, покажу им и иду. Али они мигранти који оду, ни један се није вратио. Ишли су и на штакама, и хроми су ишли, ни један се није вратио. Негде пређу преко.“ 
Код рибарске куће на обали Тисе чује се гласан лавеж паса уколико неко непознат крене на ту страну. И поред тога, мигранти су свакодневни гости који односе и моторне чамце и гориво. Од рибарске куће шумски путељак води до једног оближњег мигрантског кампа где је, према процени рибара, између 100 и 150 људи. 
Узани шумски путељак води до највећег мигрантског кампа који се налази у шумском појасу у Мартоношу. Очигледно је одатле већ веома близу мађарска гранична ограда као и мртваја Тисе, на чијој се другој обали такође налази ограда на граници која штити Мађарску. Тамо тешко да могу да пређу мигранти. Повремено ипак, према речима рибара, краду чамце, и у њима или моторним чамцима покушају да пређу на другу страну, у правцу Сегедина. Посебно покушају да стигну у Мађарску у оним тренуцима када чувари границе имају смену. Уколико им то и успе, хватају их и враћају у Србију. 
У телефонском разговору са Гергељем Хорватом, председником Савета месне заједнице Мартонош, речено нам је да је за викенд било дана када је један за другим пристизало и 16 такси возила суботичких регистарских ознака, који су носили мигранте у шумски појас око Мартоноша. Уколико израчунамо да у свако такси возило може да стане од четири до пет лица, онда је лако утврдити да су само у једној колони возила суботички таксисти довезли овамо готово сто миграната. 

 




Мигранти у Мартоношу краду чамце и овце