Гранични прелази плус алева паприка једнако Хоргош. То је тачна, али непотпуна једначина.  
У њу би стога требало додати још и темеље црквице из 13. века, имање из 18. века чији остаци и данас срдито одолевају времену, чињеницу да је Хоргош родно место књижевника Александра Тишме, затим идеалан географски положај који слови за главну раскрсницу између северозападне и југоисточне Европе, две железничке станице (једну која је реновирана и у употреби, и другу која је више као подсетник неког прошлог времена), (напуштени) каштел породице Карас... 
А ако сте још мислили да је Хоргош мало место, и ту се грдно варате! Јер, како бисте обишли све знаменитости и лепоте које има, потребна су вам најмање два сата возикања. Што вреди сваке минуте, јер ћете само тада моћи да видите јата ждралова како надлећу стада крава, осетите мирис печене паприке и шум ветрова који косе по овој севернобачкој равници. 
– Мени је цело наше село лепо, људи су фини, културни, воле госте, а имамо и велику историју и бројне успомене које вреди погледати – истиче председник Савета Месне заједнице Хоргош Роберт Шош. – Поносни смо на наш Дом културе који је обновљен пре десетак година, сад је дупло већи, има многе просторије и цивилна удружења која у њему раде. То је права вишефункционална зграда са библиотеком, музичком школом, позоришном и биоскопском салом, салом за тренирање, галеријом у којој су изложене слике хоргошких уметника... У овом објекту је чак била смештена и жандармерија за време мигрантске кризе, тако да су ту спавали и туширали се. 
Будући да Хоргош има два гранична прелаза – 1 и 2 – кроз ово место на годишњем нивоу прође укупно десети милиона возила! 
– Колико је то добро, толико је и лоше. Предност тих прелаза је више индиректна, јер двестотинак наших мештана свакодневно иде у Мађарску да ради, али ипак преспавају у свом дому. То нам је навише значило након што су нам поједине фирме у околини угашене, због чега је 600 наших људи остало без посла. Такође, ускоро ће се отворити фабрика BYD код Сегедина, што ће бити највећи истраживачки и производни погон у Европи и запошљаваће више десетина хиљада људи. Верујемо да ће то довести и до веће куповине наших празних кућа – напомиње Шош, додајући да се некретнине и даље крећу по реалнијим ценама од око 20.000 евра. 
Како део хоргошког атара лежи на песковитом тлу, оно је одвајкада погодно за виноградарство, што је и допринело да засађена лоза одоли филоксери која је харала овим крајевима у 19. веку. Међутим, то није допринело цветању ове културе, штавише убрзо је била замењена јабуком, а онда поново кренула да васкрсава али у минималним количинама. 
– Данас у Хоргошу има десетак нас који имамо винограде на површини од пола до пет хектара – каже Золтан Ваш који и сам има један хектар под виновом лозом, од чега годишње добије до 4.000 литара вина. – Сада иде тренд да се праве лаганија вина која имају мање алкохола, а наша сорта кевединка је идеална. Наравно, имамо и све остале сорте од франковке, совињона, каберне... Свима нам је ово хоби, немамо озбиљну производњу иако нам је терен погодан. 
Они који воле да своје време посвете лози такође су и чланови Винског витешког реда Светог Орбана које дела на нивоу целе општине Кањижа. 
И сам Хоргош је идеалан за привлачење инвестиција, а за сада је дошла фирма Интершпед која ће направити терминал за превоз теретних камиона до Хамбурга. У плану је и да направе пословне просторе, као и одмориште за путнике. 
– На спавању нас има до 5.000, али очекујемо повратак још људи, нарочито оних који су отишли у иностранство а знамо да немају намеру да тамо заувек остану – прича наш саговорник. 
Како би сви мештани имали што квалитетнији живот на самом северу Војводине, интензивно се ради на више фронтова: редовно се асфалтирају улице и праве тротоари, завршава се канализација, обнављају се дечја игралишта, улаже се у спорт и школу, а план је и да се изгради бициклистичка стаза до граничног прелаза, као и да се подигне меморијални парк у част Александра Тишме. 
– У месту имамо и социјални центар за угрожене категорије становништва, а ускоро треба да добијемо и обучни центар за добровољна ватрогасна друштва – закључује Шош. 
Живот у Хоргошу протеклих година је поприлично доведен у ред. Будући да су били на удару мигрантске кризе, па самим тим и претрпели највећу штету – како материјалну тако и социјалну – поједини мештани су одлучили да на такве неприлике ставе тачку.  
При Савету Месне заједнице тако је основан и Савет за безбедност. 
– И даље скоро свакодневно имамо акције скупљања миграната, јер не дозвољавамо да се задржавају у селу – истиче председник поменуте Комисије Фадил Пуљаји. – Сада је и свест наших грађана на таквом нивоу да, кад год их и примете или им је нешто сумњиво, пријаве нам. Раније нисмо могли ни да уђемо у продавницу од миграната, а да не причамо колико су штете нанели по викендицама, воћњацима... Договорили смо се да наш Савет служи зарад безебдности наших мештана, па какве год ситуације биле у питању. 
Током наше посете, видели смо тек неколико избеглица и то код нашуштених објеката у близини граничног прелаза. 
– Такође, основали смо и Комисију за процену сеоских кућа како би, они који су заинтересовани да их купе преко пројеката Министарства за бригу о породици, то и могли да ураде по реалној цени. Нама је циљ да они добију те куће и остану у селу – напомиње Пуљаји. 

Више информација: