| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.11.20.
И током зиме ловци у Кањижи имају пуне руке посла

Ловци у општини Кањижа не мирују ни током зимских месеци. У овом периоду првенствено лове ситну дивљач, патке и гуске, док су сузбијање бројности предатора и зимска прихрана животиња међу њиховим најважнијим задацима у циљу очувања фонда дивљачи. Ово подручје популарно је ...

   2026.11.18.
ОПШТИНА КАЊИЖА ДОДЕЛИЛА НОВАЦ СТОЧАРИМА

Општина Кањижа одобрила је укупно 500.000 динара бесповратних средстава за субвенционисање трошкова репродуктивног материјала, односно вештачког осемењавања, у 2026. години. 
Према одлуци председника општине од 30. септембра, право на средства остварила су 23 подносиоца ...

   2026.10.28.
Уређује се Баратов бунар у Зимоњићу

У оквиру уређења излетишта у природном окружењу тренутно се сече трска, а потребну механизацију обезбедило је Јавно предузеће „Палић–Лудаш“. Циљ радова је одржавање овог простора, очување природних вредности и боље задржавања воде. 

Баратов бунар у Зимоњићу ...

   2026.10.19.
Сусрет хорова војвођанских Мађара

У оквиру програма обележавања Дана општине, Кањижа је била домаћин XXVI сусрета хорова мађарских певачких друштава у Војводини.


Поносни смо што је наша општина, као домаћин и подршка организаторима, допринела одржавању овог значајног културног догађаја, који поред ...

   2026.10.19.
Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже обележава 30 година постојања

Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже ове године обележава 30 година постојања, а тим поводом синоћ је у Дому уметности приредило гала програм. Поред садашњих чланова, посебним тачкама представили су се и некадашњи чланови друштва.


Друштво је наступило ...

 
Претрага
 

   1970.01.01.
Црквена слава у три суседне општине

Сабор светог архангела Гаврила црквена слава у пет храмова три суседне општине. У Ђали и Бантаском Аранђелову и Дан села, у општини Чока је Дан општине.  

По старом календару 13. јула или по новом 26. се слави Сабор светог архангела Гаврила који је установљен у IX веку за време владе царева Василија и Константина порфирородних, као спомен на његово јављање у једној келији у Кареји на Атосу.   

У општини Нови Кнежевац три цркве славе Сабор архангела Гаврила у Ђали и Банатском Аранђелову где је уједно и дан села и у Обилићеву, делу Новог Кнежевца. У општини Чока, месту Чока црква је свечарица и уједно је Дан општине, а у општини Кањижа , у месту Кањижи православна црква је посвећена архангелу Гаврилу, ова црква припада Епархији бачкој, док споменуте четири Епархији банатској. 

Најстарија сачувана од свих цркви свечарица је црква у Ђали која  је изграђена 1794. године, а детаљно реновирана на своју 200-ту годишњицу. 

Православна црква у Банатском Аранђелову је изграђена између 1822 и 1827. године, на месту где је некад била црква плетара у XVIII веку. Иконостас и зидно сликарство урадио  је 1839. године Никола Алексић, а 1908. године иконе на сводовима храма и зидне иконе премалао је Стеван Алексић. 

Храм у Обилићеву је подигнут 1853. године на вишем месту у односу где је била ранија црква плетара. Иконостас је рађен у две етапе, прва недуго после изградње храма, а друга 1911. Као сликари спомињу се Никола Алексић, Стеван Тодоровић и Шпиро Боцарић. За обележавање 150 година храма је урађена рестаурација иконостаса, у последњих неколико годин ради се комплетно реновирање храма које још није завршено. 

Садашњи храм у Чоки је саграђен 1870. године и по локалном предању је четврти саграђен у месту. Иконостас има највећу вредност, 49 икона израђено је у другој половини XVIII века од  стране непознатих аутора. Нажалост, 1931. иконостас је потпуно пресликан од стране Николаја Милишкина и Игњата Ђорђевића. Од 2008. до 2018. је трајала реконструкција храма и завршена је средствима локалне самоуправе у висини 10 милиона динара. 

У Кањижи на темељима старе цркве из 1775. је саграђена садашња 1851. године. Из старе цркве су сачуване четири иконе које су рад Теодора Илића Чешљара. Иконостас у цркви је осликаван од 1859 до 1862. године, а осликавао га је Павле Симић. Храм је недавно потпуно реновиран. 

Народ богобојажљив који је у ове крајеве дошао са великим сеобама определио се да сагради храм Божијем човеку  јер Гаврило на јеврејском језику значи Божији човек. Он је био благовесник, носио је благе, радосне вести и сматра се анђелом чуварем и послушником Божије вере. 

Више информација: