| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.09.30.
Српска јагњад се извозе у Израел

Из предузећа „Контакт“ из Адорјана пут Израела кренуло 6.000 јагњади. Поводом овог извоза, у јутарњим часовима локацију су посетили министар пољопривреде Драган Гламочић и државни секретар у Министарству пољопривреде Атила Јухас. 


У јутарњим часовима са локације ...

   2026.09.14.
Михољски сусрети села у Трешњевцу

Циљ сусрета села био је очување традиције и културног наслеђа овог краја, као и снажење локалне заједнице. 


Манифестација је почела пригодним програмом, у којем су, поред младих из места, наступила и деца из Мола. У свечаном обраћању Небојша Ракић заменик председника ...

   2026.09.08.
Оборен рекорд на Купу Тотовог Села

Четврти Куп Тотовог Села одржан је у суботу уз рекордан број стонотенисера из Војводине и региона. На међународно такмичење пријавило се чак 100 учесника, а ове године први пут су уведене и такмичарске категорије за децу. 


Турнир је организовао Стонотениски савез ...

   2026.09.07.
Композиције Бартока у Хоргошу

Мелодије Беле Бартока изведене су у суботу послеподне у врту Виле са сатом у Хоргошу. Овим програмом обележено је 120 година откако је Бела Барток сакупљао народне песме у овом месту, као и 145. годишњица његовог рођења. 


Ове године навршава се и 20 година откако је, ...

   2026.08.31.
VII Кањишки ловачки дан

Такмичење у кувању, гађање мете, наступ ловачких хорниста и разноврсни породични програми – тако је протекао овогодишњи, седми по реду Дан ловаца у Кањижи, који је и овога пута привукао велики број заинтересованих посетилаца и учесника. Манифестација је и ове године била ...

 
Претрага
 

   1970.01.01.
Црквена слава у три суседне општине

Сабор светог архангела Гаврила црквена слава у пет храмова три суседне општине. У Ђали и Бантаском Аранђелову и Дан села, у општини Чока је Дан општине.  

По старом календару 13. јула или по новом 26. се слави Сабор светог архангела Гаврила који је установљен у IX веку за време владе царева Василија и Константина порфирородних, као спомен на његово јављање у једној келији у Кареји на Атосу.   

У општини Нови Кнежевац три цркве славе Сабор архангела Гаврила у Ђали и Банатском Аранђелову где је уједно и дан села и у Обилићеву, делу Новог Кнежевца. У општини Чока, месту Чока црква је свечарица и уједно је Дан општине, а у општини Кањижа , у месту Кањижи православна црква је посвећена архангелу Гаврилу, ова црква припада Епархији бачкој, док споменуте четири Епархији банатској. 

Најстарија сачувана од свих цркви свечарица је црква у Ђали која  је изграђена 1794. године, а детаљно реновирана на своју 200-ту годишњицу. 

Православна црква у Банатском Аранђелову је изграђена између 1822 и 1827. године, на месту где је некад била црква плетара у XVIII веку. Иконостас и зидно сликарство урадио  је 1839. године Никола Алексић, а 1908. године иконе на сводовима храма и зидне иконе премалао је Стеван Алексић. 

Храм у Обилићеву је подигнут 1853. године на вишем месту у односу где је била ранија црква плетара. Иконостас је рађен у две етапе, прва недуго после изградње храма, а друга 1911. Као сликари спомињу се Никола Алексић, Стеван Тодоровић и Шпиро Боцарић. За обележавање 150 година храма је урађена рестаурација иконостаса, у последњих неколико годин ради се комплетно реновирање храма које још није завршено. 

Садашњи храм у Чоки је саграђен 1870. године и по локалном предању је четврти саграђен у месту. Иконостас има највећу вредност, 49 икона израђено је у другој половини XVIII века од  стране непознатих аутора. Нажалост, 1931. иконостас је потпуно пресликан од стране Николаја Милишкина и Игњата Ђорђевића. Од 2008. до 2018. је трајала реконструкција храма и завршена је средствима локалне самоуправе у висини 10 милиона динара. 

У Кањижи на темељима старе цркве из 1775. је саграђена садашња 1851. године. Из старе цркве су сачуване четири иконе које су рад Теодора Илића Чешљара. Иконостас у цркви је осликаван од 1859 до 1862. године, а осликавао га је Павле Симић. Храм је недавно потпуно реновиран. 

Народ богобојажљив који је у ове крајеве дошао са великим сеобама определио се да сагради храм Божијем човеку  јер Гаврило на јеврејском језику значи Божији човек. Он је био благовесник, носио је благе, радосне вести и сматра се анђелом чуварем и послушником Божије вере. 

Више информација: