| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.03.23.
Готово 300 излагача, мноштво посетилаца

Одржан је први овогодишњи вашар у Кањижи. На догађају је скоро 300 излагача нудило своју робу. Манифестацију је организовала Месна заједница Кањижа. 


Временске прилике су ишле на руку догађају, па је вашар посетио заиста велики број људи. Манифестација је била прилагођена ...

   2026.03.18.
На прагу света лутака

Под називом „На прагу света лутака“ одржана је стручна обука у Тотовом Селу, у заједничкој организацији Удружења васпитача педагога Мађара „Терез Брунсвик” из Бачке Тополе и Предшколске установе „Наши бисери“ из Кањиже. Домаћин догађаја био је локални вртић. 

   2026.03.11.
ШИРИ СЕ БАЊА КАЊИЖА

Општина Кањижа огласила је јавну презентацију Урбанистичког пројекта за проширење садржаја Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа” до 10. марта и увид је могућ сваког радног дана од 8 до 12 сати у згради општине и доступан је и у дигиталном облику на сајту www.kanjiza.rs. 

   2026.03.03.
Основна школа “Арањ Јанош” из Орома прославила Дан школе

Главна зграда школе налази се у Трешњевцу, док су одељења распоређена и у Орому и Тотовом Селу. Школа је име “Арањ Јанош” добила 2015. године, а од тада се Дан школе сваке године прославља културним програмом поводом рођендана песника. 


У Орому је Дан школе обележен ...

   2026.02.11.
Бесплатни контролни прегледи

У свим амбулантама Дома здравља Кањижа, на целој територији општине биће организовани бесплатни контролни прегледи, захваљујући износу добијеном на конкурсу Завода за родну равноправност – речено је данас, 10. фебруара у Кањижи. 


На територији општине Кањижа ...

 
Претрага
 

   1970.01.01.
Црквена слава у три суседне општине

Сабор светог архангела Гаврила црквена слава у пет храмова три суседне општине. У Ђали и Бантаском Аранђелову и Дан села, у општини Чока је Дан општине.  

По старом календару 13. јула или по новом 26. се слави Сабор светог архангела Гаврила који је установљен у IX веку за време владе царева Василија и Константина порфирородних, као спомен на његово јављање у једној келији у Кареји на Атосу.   

У општини Нови Кнежевац три цркве славе Сабор архангела Гаврила у Ђали и Банатском Аранђелову где је уједно и дан села и у Обилићеву, делу Новог Кнежевца. У општини Чока, месту Чока црква је свечарица и уједно је Дан општине, а у општини Кањижа , у месту Кањижи православна црква је посвећена архангелу Гаврилу, ова црква припада Епархији бачкој, док споменуте четири Епархији банатској. 

Најстарија сачувана од свих цркви свечарица је црква у Ђали која  је изграђена 1794. године, а детаљно реновирана на своју 200-ту годишњицу. 

Православна црква у Банатском Аранђелову је изграђена између 1822 и 1827. године, на месту где је некад била црква плетара у XVIII веку. Иконостас и зидно сликарство урадио  је 1839. године Никола Алексић, а 1908. године иконе на сводовима храма и зидне иконе премалао је Стеван Алексић. 

Храм у Обилићеву је подигнут 1853. године на вишем месту у односу где је била ранија црква плетара. Иконостас је рађен у две етапе, прва недуго после изградње храма, а друга 1911. Као сликари спомињу се Никола Алексић, Стеван Тодоровић и Шпиро Боцарић. За обележавање 150 година храма је урађена рестаурација иконостаса, у последњих неколико годин ради се комплетно реновирање храма које још није завршено. 

Садашњи храм у Чоки је саграђен 1870. године и по локалном предању је четврти саграђен у месту. Иконостас има највећу вредност, 49 икона израђено је у другој половини XVIII века од  стране непознатих аутора. Нажалост, 1931. иконостас је потпуно пресликан од стране Николаја Милишкина и Игњата Ђорђевића. Од 2008. до 2018. је трајала реконструкција храма и завршена је средствима локалне самоуправе у висини 10 милиона динара. 

У Кањижи на темељима старе цркве из 1775. је саграђена садашња 1851. године. Из старе цркве су сачуване четири иконе које су рад Теодора Илића Чешљара. Иконостас у цркви је осликаван од 1859 до 1862. године, а осликавао га је Павле Симић. Храм је недавно потпуно реновиран. 

Народ богобојажљив који је у ове крајеве дошао са великим сеобама определио се да сагради храм Божијем човеку  јер Гаврило на јеврејском језику значи Божији човек. Он је био благовесник, носио је благе, радосне вести и сматра се анђелом чуварем и послушником Божије вере. 

Више информација: