| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.10.19.
Сусрет хорова војвођанских Мађара

У оквиру програма обележавања Дана општине, Кањижа је била домаћин XXVI сусрета хорова мађарских певачких друштава у Војводини.


Поносни смо што је наша општина, као домаћин и подршка организаторима, допринела одржавању овог значајног културног догађаја, који поред ...

   2026.10.19.
Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже обележава 30 година постојања

Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже ове године обележава 30 година постојања, а тим поводом синоћ је у Дому уметности приредило гала програм. Поред садашњих чланова, посебним тачкама представили су се и некадашњи чланови друштва.


Друштво је наступило ...

   2026.10.19.
Традиција и у котлићу

У духу очувања традиције и заједништва, у Мартоношу је одржан 15. Дан неговања традиције и такмичење у кувању паприкаша од свињских папака. Око котлића су се и овог пута окупили мештани и учесници из околних насеља, међу којима је било и много оних који се већ годинама редовно ...

   2026.10.15.
Почео Фестивал филмова војвођанских Мађара

Десету годину заредом обележава се Дан војвођанског мађарског филма. Тим поводом је јуче званично почео Фестивал филмова војвођанских Мађара. Љубитељи филма су првог дана манифестације ове године имали прилику да прате пројекције у четири војвођанска места: Ади, Бачкој ...

   2026.10.13.
Традиционална прослава Госпе Фатимске у Мартоношу

Стотине верника поново се јуче поподне окупио на традиционалној прослави Госпе Фатимске у Мартоношу. Ходочасници су стигли из више места широм Војводине како би заједничком молитвом, светом мисом и литијом са свећама одали почаст Богородици. 
Поштовање Фатимске Богородице ...

 
Претрага
 

   2018.01.24.
Истеривање плена из трстика

Управник ловишта кањишког ЛУ “Капетански рит” Душан Нићифоровић, објаснио је да у потесу Траћик, два велика трстика су станишта дивљачи. У лов је кренуло 35 ловаца, а у погону је и осам људи погонича са псима, па су се сви надали да ће они плен истерати из трстика на чистину, те да ће у овом походу бити успеха.

- Да дивљих свиња има, уверили смо се видећи трагове, хранили смо их десетак дана крај трстика кукурузом, а шта ће се десити, знаћемо после лова – каже Нићифоровић. -  Свиња има и у другим потесима на овом терену, највише у Кудељном језеру, али тамо је велика трска, у питању је ревир од око 70 хектара, где нисмо у могућности да организујемо овакву акцију пошто има воде. На подручју Траћика дивље свиње су причињавале штете на кукурузима и другим усевима, што се видело на терену, па су нас пољопривредници замолили да извршимо селективни лов, да се смањи њихова бројност.

У кутку Ловачког друштва “Граничар”, где је било окупљање и јутарња закуска, уочи поласку у ревир Траћик, Нићифоровић упозорава ловце да не сме бити приче, галаме и лупања, него се распоређивање обавља у тишини око трстика. Ловцима који нису били у прилици да учествују у оваквој врсти лова, објашњава да на распоређеном месту стају окренути леђима трстику, а да се пуца на дивљач која истрчава из трстика. Нема пуцања у трску, јер унутра погона су људи погоничи и пси.

Кањижанин Ервин Капитањ први пут се придружио колегама у лову на дивље свиње, иако је ловац је већ три и по деценије. Прича да често, када има слободног времена, углавном иде на фазане, раније и на зечеве док их је било у атару Кањиже и околине, али им је популација у последње време десеткована па се не лове, а да крене на дивље свиње није имао прилике.

- Није исто кренути у лов на фазане или дивље свиње, мало је другачије искуство, а најважније је изаћи у природу и дружење – каже Капитањ.

Сунце је обасјало ревир Траћик у делу подручја Селевењске пустаре, а трстици се налазе на рубу хоргошког атара према Бачким Виноградима, између старог међународног пута Е-5 и аутопута којим зује возила према прелазу ка Европи, или у супротном смеру према Новом Саду и Београду. С друге стране аутопута близу је српско-мађарска граница, омеђена оградом, коју је Мађарска подигла да се одбрани од најезде миграната.

Труд није био узалуд, јер су уловљене две свиње и лисица. Скроман улов, али боље него да се вратило празних шака. Лију је одстрелио Кристијан Јухас из Кањиже, на нишан Габора Рекецког из Мартоноша коме је припомогао и другар Золика из Малих Пијаца дошло је назиме од педесетак кила, док је крмачу од стотинак кила одстрелио погонич Мирослав Тиркајла из Футога.

Више информација:




Истеривање плена из трстика


Фото: М. Митровић