| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.09.14.
Михољски сусрети села у Трешњевцу

Циљ сусрета села био је очување традиције и културног наслеђа овог краја, као и снажење локалне заједнице. 


Манифестација је почела пригодним програмом, у којем су, поред младих из места, наступила и деца из Мола. У свечаном обраћању Небојша Ракић заменик председника ...

   2026.09.08.
Оборен рекорд на Купу Тотовог Села

Четврти Куп Тотовог Села одржан је у суботу уз рекордан број стонотенисера из Војводине и региона. На међународно такмичење пријавило се чак 100 учесника, а ове године први пут су уведене и такмичарске категорије за децу. 


Турнир је организовао Стонотениски савез ...

   2026.09.07.
Композиције Бартока у Хоргошу

Мелодије Беле Бартока изведене су у суботу послеподне у врту Виле са сатом у Хоргошу. Овим програмом обележено је 120 година откако је Бела Барток сакупљао народне песме у овом месту, као и 145. годишњица његовог рођења. 


Ове године навршава се и 20 година откако је, ...

   2026.08.31.
VII Кањишки ловачки дан

Такмичење у кувању, гађање мете, наступ ловачких хорниста и разноврсни породични програми – тако је протекао овогодишњи, седми по реду Дан ловаца у Кањижи, који је и овога пута привукао велики број заинтересованих посетилаца и учесника. Манифестација је и ове године била ...

   2026.08.28.
„У ритму слова“

У циљу унапређења квалитета и ефикасности свакодневног педагошког рада са ученицима са посебним образовним потребама, Мађарски национални савет организовао је акредитовану стручну конференцију у свечаној сали Градске куће у Кањижи. На стручном скупу представљена је и ...

 
Претрага
 

   2018.01.24.
Истеривање плена из трстика

Управник ловишта кањишког ЛУ “Капетански рит” Душан Нићифоровић, објаснио је да у потесу Траћик, два велика трстика су станишта дивљачи. У лов је кренуло 35 ловаца, а у погону је и осам људи погонича са псима, па су се сви надали да ће они плен истерати из трстика на чистину, те да ће у овом походу бити успеха.

- Да дивљих свиња има, уверили смо се видећи трагове, хранили смо их десетак дана крај трстика кукурузом, а шта ће се десити, знаћемо после лова – каже Нићифоровић. -  Свиња има и у другим потесима на овом терену, највише у Кудељном језеру, али тамо је велика трска, у питању је ревир од око 70 хектара, где нисмо у могућности да организујемо овакву акцију пошто има воде. На подручју Траћика дивље свиње су причињавале штете на кукурузима и другим усевима, што се видело на терену, па су нас пољопривредници замолили да извршимо селективни лов, да се смањи њихова бројност.

У кутку Ловачког друштва “Граничар”, где је било окупљање и јутарња закуска, уочи поласку у ревир Траћик, Нићифоровић упозорава ловце да не сме бити приче, галаме и лупања, него се распоређивање обавља у тишини око трстика. Ловцима који нису били у прилици да учествују у оваквој врсти лова, објашњава да на распоређеном месту стају окренути леђима трстику, а да се пуца на дивљач која истрчава из трстика. Нема пуцања у трску, јер унутра погона су људи погоничи и пси.

Кањижанин Ервин Капитањ први пут се придружио колегама у лову на дивље свиње, иако је ловац је већ три и по деценије. Прича да често, када има слободног времена, углавном иде на фазане, раније и на зечеве док их је било у атару Кањиже и околине, али им је популација у последње време десеткована па се не лове, а да крене на дивље свиње није имао прилике.

- Није исто кренути у лов на фазане или дивље свиње, мало је другачије искуство, а најважније је изаћи у природу и дружење – каже Капитањ.

Сунце је обасјало ревир Траћик у делу подручја Селевењске пустаре, а трстици се налазе на рубу хоргошког атара према Бачким Виноградима, између старог међународног пута Е-5 и аутопута којим зује возила према прелазу ка Европи, или у супротном смеру према Новом Саду и Београду. С друге стране аутопута близу је српско-мађарска граница, омеђена оградом, коју је Мађарска подигла да се одбрани од најезде миграната.

Труд није био узалуд, јер су уловљене две свиње и лисица. Скроман улов, али боље него да се вратило празних шака. Лију је одстрелио Кристијан Јухас из Кањиже, на нишан Габора Рекецког из Мартоноша коме је припомогао и другар Золика из Малих Пијаца дошло је назиме од педесетак кила, док је крмачу од стотинак кила одстрелио погонич Мирослав Тиркајла из Футога.

Више информација:




Истеривање плена из трстика


Фото: М. Митровић