| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.10.19.
Сусрет хорова војвођанских Мађара

У оквиру програма обележавања Дана општине, Кањижа је била домаћин XXVI сусрета хорова мађарских певачких друштава у Војводини.


Поносни смо што је наша општина, као домаћин и подршка организаторима, допринела одржавању овог значајног културног догађаја, који поред ...

   2026.10.19.
Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже обележава 30 година постојања

Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже ове године обележава 30 година постојања, а тим поводом синоћ је у Дому уметности приредило гала програм. Поред садашњих чланова, посебним тачкама представили су се и некадашњи чланови друштва.


Друштво је наступило ...

   2026.10.19.
Традиција и у котлићу

У духу очувања традиције и заједништва, у Мартоношу је одржан 15. Дан неговања традиције и такмичење у кувању паприкаша од свињских папака. Око котлића су се и овог пута окупили мештани и учесници из околних насеља, међу којима је било и много оних који се већ годинама редовно ...

   2026.10.15.
Почео Фестивал филмова војвођанских Мађара

Десету годину заредом обележава се Дан војвођанског мађарског филма. Тим поводом је јуче званично почео Фестивал филмова војвођанских Мађара. Љубитељи филма су првог дана манифестације ове године имали прилику да прате пројекције у четири војвођанска места: Ади, Бачкој ...

   2026.10.13.
Традиционална прослава Госпе Фатимске у Мартоношу

Стотине верника поново се јуче поподне окупио на традиционалној прослави Госпе Фатимске у Мартоношу. Ходочасници су стигли из више места широм Војводине како би заједничком молитвом, светом мисом и литијом са свећама одали почаст Богородици. 
Поштовање Фатимске Богородице ...

 
Претрага
 

   2017.09.22.
Међународни камп дубореза у Трешњевцу

У Трешњевцу је одржан седми међународни камп дубореза, који су организовали Удружење „Улмус“, маестро Иштван Ердељи и локални КУД „Петефи Шендор“. У предивном амбијенту шумарка и дома Удружења пет дана вредно је радило десет дуборезаца, тројица из Словачке, четворица из Мађарске, а остали из Трешњевца и Адорјана.

Овог пута им је руководилац био уметник народног занатског дубореза Ђезе Тере из мађарског Сексарда.

Нису професионални уметници, нити су се школовали по академијама, већ су заљубљеници који поседују дар. Домаћин кампа је по занимању пекар, али одавно је баталио обликовање кифли и других финих пецива па отворио фирму за обраду дрвета. Ентеријер куће у којој окупља дружину из региона импресионира формама намештаја.    

„Уместо да печем векне, радим оно што највише волим, а још се приде дружим с људима истих интересовања – објашњава Ердељи. – Често одлазим у сличне кампове у Мађарску и Словачку па сам, захваљујући тим искуствима, већ седми пут овде домаћин.“

Додаје да се с „браћом по длету“ састаје два-три пута годишње,  договоре се да свако ради оно што најбоље зна, тако да, док траје камп, може завршити своје започето дело. А сваком се унапред зна намена. Тако је скулптура првог мађарског краља Сент Иштвана, односно Светог Стефана (канонизовале су га и признају и Западна и Источна црква), намењена Римокатоличком храму у оближњем Орому, пригодна табла је урађена као спомен-обележје крај Клуба „Зицер“ у Трешњевцу, а остале експонате већ чека место по атару кањишке и суседних општина. Сам Трешњевац је, наравно, „повлашћен“ и већ га краси више радова, а на раскрсници која води ка пашњаку је светац Венделин, заштитник сточара.

Материјал за рад обезбеђује сам Ердељи, коме то није проблем јер у суседном Адорјану има фирму за израду стилског намештаја, опремање дечјих игралишта реквизитима од дрвета и друге сличне мајсторије. Квалитетних трупаца и припремљених форми не мањка, а он одабира дрво које је, кад се заштити, дуговечно и под ведрим небом.

Више информација:




Свеци, овце, пулини и букети у дуборезу Међународног кампа у Трешњевцу


Фото: Карољ Пушкаш грађевински инжињер