| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.03.03.
Основна школа “Арањ Јанош” из Орома прославила Дан школе

Главна зграда школе налази се у Трешњевцу, док су одељења распоређена и у Орому и Тотовом Селу. Школа је име “Арањ Јанош” добила 2015. године, а од тада се Дан школе сваке године прославља културним програмом поводом рођендана песника. 


У Орому је Дан школе обележен ...

   2026.02.11.
Бесплатни контролни прегледи

У свим амбулантама Дома здравља Кањижа, на целој територији општине биће организовани бесплатни контролни прегледи, захваљујући износу добијеном на конкурсу Завода за родну равноправност – речено је данас, 10. фебруара у Кањижи. 


На територији општине Кањижа ...

   2026.02.09.
Тешка ситуација за свињогојство у Србији

Откупна цена свиња у живој ваги тренутно износи 150 динара по килограму, док се у продавницама, након прераде, креће око 700 динара, а понегде и више. 
Сектор је принуђен на увоз – кажу откупљивачи. У суседним земљама производи се могу набавити још јефтиније, док у Србији, ...

   2026.02.03.
На Испитном балу представило се 29 парова

Догађај и плесна школа која му претходи већ више од четири деценије организују се у Потисју. 
У недељу поподне у Кањижи је на Испитном балу своје умеће представило 29 парова. Елегантне хаљине, свечани сјај, осмеси и задовољна омладина обележили су овај догађај, који је ...

   2026.02.02.
Успех једног изузетног младог човека

Иштван Папди, матурант Пољопривредно-техничког средњошколског центра „Беседеш Јожеф” у Кањижи, освојио је награду за најбољег такмичара ван Мађарске на 5. по реду великом пољопривредном тесту ученика Карпатског басена на мађарском језику који је организовао Мађарски ...

 
Претрага
 

   2017.09.22.
Међународни камп дубореза у Трешњевцу

У Трешњевцу је одржан седми међународни камп дубореза, који су организовали Удружење „Улмус“, маестро Иштван Ердељи и локални КУД „Петефи Шендор“. У предивном амбијенту шумарка и дома Удружења пет дана вредно је радило десет дуборезаца, тројица из Словачке, четворица из Мађарске, а остали из Трешњевца и Адорјана.

Овог пута им је руководилац био уметник народног занатског дубореза Ђезе Тере из мађарског Сексарда.

Нису професионални уметници, нити су се школовали по академијама, већ су заљубљеници који поседују дар. Домаћин кампа је по занимању пекар, али одавно је баталио обликовање кифли и других финих пецива па отворио фирму за обраду дрвета. Ентеријер куће у којој окупља дружину из региона импресионира формама намештаја.    

„Уместо да печем векне, радим оно што највише волим, а још се приде дружим с људима истих интересовања – објашњава Ердељи. – Често одлазим у сличне кампове у Мађарску и Словачку па сам, захваљујући тим искуствима, већ седми пут овде домаћин.“

Додаје да се с „браћом по длету“ састаје два-три пута годишње,  договоре се да свако ради оно што најбоље зна, тако да, док траје камп, може завршити своје започето дело. А сваком се унапред зна намена. Тако је скулптура првог мађарског краља Сент Иштвана, односно Светог Стефана (канонизовале су га и признају и Западна и Источна црква), намењена Римокатоличком храму у оближњем Орому, пригодна табла је урађена као спомен-обележје крај Клуба „Зицер“ у Трешњевцу, а остале експонате већ чека место по атару кањишке и суседних општина. Сам Трешњевац је, наравно, „повлашћен“ и већ га краси више радова, а на раскрсници која води ка пашњаку је светац Венделин, заштитник сточара.

Материјал за рад обезбеђује сам Ердељи, коме то није проблем јер у суседном Адорјану има фирму за израду стилског намештаја, опремање дечјих игралишта реквизитима од дрвета и друге сличне мајсторије. Квалитетних трупаца и припремљених форми не мањка, а он одабира дрво које је, кад се заштити, дуговечно и под ведрим небом.

Више информација:




Свеци, овце, пулини и букети у дуборезу Међународног кампа у Трешњевцу


Фото: Карољ Пушкаш грађевински инжињер