| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.01.22.
Наставити започете послове у Мартоношу

У Мартоношу су заокружени бројни планови и постављени циљеви, а непрекидно се води рачуна о напретку заједнице. И протеклих година много је учињено за обнову насеља, а тај полет наставља се и ове године.
Насеље обогаћују бројним програмима и дешавањима. Успешно су конкурисали ...

   2025.01.21.
Актуелна обнова статуса пољопривредних газдинстава

У општини Кањижи у току је обнова статуса пољопривредних газдинстава. За сада још нису настале велике гужве у канцеларији саветника за рурални развој, али надлежни моле произвођаче да на време обаве ове задатке како би исплата субвенција протекла без проблема у пролећним ...

   2025.01.10.
Ратарима недостају снег и падавине.

Једно од највећих изазова у пољопривреди је прилагођавање екстремним временским приликама и колебањима температуре. Последњих година, услед климатских промена, све чешће се догађају нагла отопљења, нагла захлађења, што све има великог утицаја на сетву и квалитет рода. Пољопривреднике ...

   2024.12.27.
Археолошко благо Кањиже

Општина Кањижа је право археолошко културно благо  јер се на простору општине налази мноштво локалитета који потврђују постојање живота на овом простору неколико хиљада година.
Простор северне Бачке одувек је био погодан за насељавање због плодне земље, река и језера ...

   2024.12.26.
Библиотека “Јожеф Атила” културно благо Кањиже

Библиотеке су свезналице  и питалице. Оне су архиви људских душа, чувари и складишта.  Оне траже да будеш усамљен и уједно у заједништву са њом,  и јесу душехранитељке , поред тога што су књигохранилиште.
Кањишка библиотека “Јожеф Атила” постоји већ 62 године. ...

 
Претрага
 

   2017.09.22.
Међународни камп дубореза у Трешњевцу

У Трешњевцу је одржан седми међународни камп дубореза, који су организовали Удружење „Улмус“, маестро Иштван Ердељи и локални КУД „Петефи Шендор“. У предивном амбијенту шумарка и дома Удружења пет дана вредно је радило десет дуборезаца, тројица из Словачке, четворица из Мађарске, а остали из Трешњевца и Адорјана.

Овог пута им је руководилац био уметник народног занатског дубореза Ђезе Тере из мађарског Сексарда.

Нису професионални уметници, нити су се школовали по академијама, већ су заљубљеници који поседују дар. Домаћин кампа је по занимању пекар, али одавно је баталио обликовање кифли и других финих пецива па отворио фирму за обраду дрвета. Ентеријер куће у којој окупља дружину из региона импресионира формама намештаја.    

„Уместо да печем векне, радим оно што највише волим, а још се приде дружим с људима истих интересовања – објашњава Ердељи. – Често одлазим у сличне кампове у Мађарску и Словачку па сам, захваљујући тим искуствима, већ седми пут овде домаћин.“

Додаје да се с „браћом по длету“ састаје два-три пута годишње,  договоре се да свако ради оно што најбоље зна, тако да, док траје камп, може завршити своје започето дело. А сваком се унапред зна намена. Тако је скулптура првог мађарског краља Сент Иштвана, односно Светог Стефана (канонизовале су га и признају и Западна и Источна црква), намењена Римокатоличком храму у оближњем Орому, пригодна табла је урађена као спомен-обележје крај Клуба „Зицер“ у Трешњевцу, а остале експонате већ чека место по атару кањишке и суседних општина. Сам Трешњевац је, наравно, „повлашћен“ и већ га краси више радова, а на раскрсници која води ка пашњаку је светац Венделин, заштитник сточара.

Материјал за рад обезбеђује сам Ердељи, коме то није проблем јер у суседном Адорјану има фирму за израду стилског намештаја, опремање дечјих игралишта реквизитима од дрвета и друге сличне мајсторије. Квалитетних трупаца и припремљених форми не мањка, а он одабира дрво које је, кад се заштити, дуговечно и под ведрим небом.

Више информација:




Свеци, овце, пулини и букети у дуборезу Међународног кампа у Трешњевцу


Фото: Карољ Пушкаш грађевински инжињер