| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.12.15.
Божићни турнир и свечани програм у Војвођанској рвачкој академији

Скоро 300 младих рвача из Војводине изашло је на струњачу у Кањижи, док су у поподневним часовима награђени најталентованији спортисти за 2025. годину. 
Полазници Војвођанске рвачке академије заједнички су прославили празнике. Тренинг сала академије била је у потпуности ...

   2025.12.12.
Ором - Месна заједница Кањиже и њене манифестације

Општина Кањижа има девет месних заједница и 13 насеља. Свака од њих је различита и богата како културним садржајима , тако и просторима које вреди посетити. 
Једна од њих је и Месна заједница Ором, најудаљенија од седишта општине Кајижа. 
Назив Ором потиче од источних ...

   2025.12.09.
КАЊИШКИ ЈАРАШИ – ЧУВАР РЕТКИХ ВРСТА

На крајњем северу Војводине, у североисточном делу Бачке, на територији општине Кањижа, налазе се највећи комплекс слатинских пашњака на десној обали Тисе и највећа очувана просторна целина слатина у Бачкој, које су под заштитом у статусу Предела изузетних одлика „Кањишки ...

   2025.12.08.
Узгој купуса у Хоргошу

У наредном приказу представићемо читав пут купуса - од поља до посуде за кисељење. Приказаћемо како се обавља берба, како се бирају најквалитетније свеже главице, као и поступак рендања и традиционалног кисељења. 
У породици Јо из Хоргоша рад не стаје – управо је у ...

   2025.12.05.
Мало место, велике историје

Гранични прелази плус алева паприка једнако Хоргош. То је тачна, али непотпуна једначина.  
У њу би стога требало додати још и темеље црквице из 13. века, имање из 18. века чији остаци и данас срдито одолевају времену, чињеницу да је Хоргош родно место књижевника Александра ...

 
Претрага
 

   2025.04.23.
„Наш темељни интерес је да се у Војводини и Србији не појаве слинавка и шап“

У Адорјану је у уторак у подне одржано саветовање о слинавци и шапу, када су стручњаци Регионалног кризног штаба упознали заинтересоване са симптомима болести и начинима превенције.
За ово саветовање постојало је велико интересовање, дошли су слушаоци не само из општине Кањиже већ из целог Потиског подручја. Осим одгајивача стоке дошли су и ветеринари и политичари. Пољопривредници страхују од вируса слинавке и шапа, који у суседним државама већ прави штету великих размера.
Ференц Шандор из Адорјана каже: „Јако зазиремо од тога. Ово није новина, било је већ у околини, хвала небесима да тада није дошло до овог дела, и надамо се да ћемо и сада то да премостимо.“
Слинавка и шап су врло заразне болести које се лако шире. Узрочник је вирус који опстаје дуго у спољашњем окружењу, и животиње се брзо и лако заражавају. Није опасан за људе, а међу животињама највише се шири међу двопрстим папкарима.
Др Јожеф Хорват, стручњак суботичког Ветеринарског специјалистичког института каже: „Углавном прво обољевају рогата говеда. То је врста која је индикатор, која одмах покаже да на терену постоје слинавка и шап. Онда је велики проблем ако болест пређе на свиње, јер се међу њима вирус јако шири, брзо се размножава, и такође је присутан и у овцама и козама.“
Појава вируса у Србији представљала би велики економски изазов, посредно или непосредно, сваког би погодило – изјавио је Чаба Боршош, откупљивач стоке. Надлежне службе су од првог тренутка наложиле мере превенције – додао је.
„Како се у Мађарској појавило на првој фарми, од тада држава предузима мере, никакво месо, ни једна жива животиња не може бити увезена из Мађарске. Из других држава поред пооштрених мера,  могуће је увести само контролисане животиње.“
Саветовање су одржали сарадници Регионалног кризног штаба уз посредовање Савеза војвођанских Мађара. Атила Јухас, државни секретар у Министарству пољопривреде је казао: „Основни интерес. Као стручњак политичар Савеза вовјђанских Мађара, и као државни секретар у Министарству за пољопривреду могу да кажем да нам је темељни интерес да се у Војводини, у Србији не појави болест слинавке  и шапа.“
Стручњаци су скренули пажњу сточарима да упркос томе што се у нашем региону још није појавила болест, да што пре примене мере заштите. Између осталог ту спада постављање дезинфекционих тачака, као и да никога не пуштају у своја газдинства.

Више информација:




„Наш темељни интерес је да се у Војводини и Србији не појаве слинавка и шап“