| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.09.08.
Оборен рекорд на Купу Тотовог Села

Четврти Куп Тотовог Села одржан је у суботу уз рекордан број стонотенисера из Војводине и региона. На међународно такмичење пријавило се чак 100 учесника, а ове године први пут су уведене и такмичарске категорије за децу. 


Турнир је организовао Стонотениски савез ...

   2026.09.07.
Композиције Бартока у Хоргошу

Мелодије Беле Бартока изведене су у суботу послеподне у врту Виле са сатом у Хоргошу. Овим програмом обележено је 120 година откако је Бела Барток сакупљао народне песме у овом месту, као и 145. годишњица његовог рођења. 


Ове године навршава се и 20 година откако је, ...

   2026.08.31.
VII Кањишки ловачки дан

Такмичење у кувању, гађање мете, наступ ловачких хорниста и разноврсни породични програми – тако је протекао овогодишњи, седми по реду Дан ловаца у Кањижи, који је и овога пута привукао велики број заинтересованих посетилаца и учесника. Манифестација је и ове године била ...

   2026.08.28.
„У ритму слова“

У циљу унапређења квалитета и ефикасности свакодневног педагошког рада са ученицима са посебним образовним потребама, Мађарски национални савет организовао је акредитовану стручну конференцију у свечаној сали Градске куће у Кањижи. На стручном скупу представљена је и ...

   2026.08.25.
Распеване заједнице у Хоргошу

Вишечасовне радионице под називом „Распеване заједнице“ одржавају се у неколико места у Војводини. Програм је реализован у сарадњи мађарског културног програма Петефи, Националног института за културу и Куће традиције, са циљем да се локални хорови и певачке групе ...

 
Претрага
 

   2025.04.23.
„Наш темељни интерес је да се у Војводини и Србији не појаве слинавка и шап“

У Адорјану је у уторак у подне одржано саветовање о слинавци и шапу, када су стручњаци Регионалног кризног штаба упознали заинтересоване са симптомима болести и начинима превенције.
За ово саветовање постојало је велико интересовање, дошли су слушаоци не само из општине Кањиже већ из целог Потиског подручја. Осим одгајивача стоке дошли су и ветеринари и политичари. Пољопривредници страхују од вируса слинавке и шапа, који у суседним државама већ прави штету великих размера.
Ференц Шандор из Адорјана каже: „Јако зазиремо од тога. Ово није новина, било је већ у околини, хвала небесима да тада није дошло до овог дела, и надамо се да ћемо и сада то да премостимо.“
Слинавка и шап су врло заразне болести које се лако шире. Узрочник је вирус који опстаје дуго у спољашњем окружењу, и животиње се брзо и лако заражавају. Није опасан за људе, а међу животињама највише се шири међу двопрстим папкарима.
Др Јожеф Хорват, стручњак суботичког Ветеринарског специјалистичког института каже: „Углавном прво обољевају рогата говеда. То је врста која је индикатор, која одмах покаже да на терену постоје слинавка и шап. Онда је велики проблем ако болест пређе на свиње, јер се међу њима вирус јако шири, брзо се размножава, и такође је присутан и у овцама и козама.“
Појава вируса у Србији представљала би велики економски изазов, посредно или непосредно, сваког би погодило – изјавио је Чаба Боршош, откупљивач стоке. Надлежне службе су од првог тренутка наложиле мере превенције – додао је.
„Како се у Мађарској појавило на првој фарми, од тада држава предузима мере, никакво месо, ни једна жива животиња не може бити увезена из Мађарске. Из других држава поред пооштрених мера,  могуће је увести само контролисане животиње.“
Саветовање су одржали сарадници Регионалног кризног штаба уз посредовање Савеза војвођанских Мађара. Атила Јухас, државни секретар у Министарству пољопривреде је казао: „Основни интерес. Као стручњак политичар Савеза вовјђанских Мађара, и као државни секретар у Министарству за пољопривреду могу да кажем да нам је темељни интерес да се у Војводини, у Србији не појави болест слинавке  и шапа.“
Стручњаци су скренули пажњу сточарима да упркос томе што се у нашем региону још није појавила болест, да што пре примене мере заштите. Између осталог ту спада постављање дезинфекционих тачака, као и да никога не пуштају у своја газдинства.

Више информација:




„Наш темељни интерес је да се у Војводини и Србији не појаве слинавка и шап“