| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.03.25.
Министар Петер Сијарто у Трешњевцу отворио инвестицију од изузетног значаја

Развој компаније БАТА доо реализован је уз подршку Мађарске. 


Свечаном отварању инвестиције од посебног значаја у области пољопривреде и услужног сектора у Трешњевцу у Војводини, присуствовао је Петер Сијарто, министар спољне трговине и спољних послова Мађарске. ...

   2026.03.23.
Готово 300 излагача, мноштво посетилаца

Одржан је први овогодишњи вашар у Кањижи. На догађају је скоро 300 излагача нудило своју робу. Манифестацију је организовала Месна заједница Кањижа. 


Временске прилике су ишле на руку догађају, па је вашар посетио заиста велики број људи. Манифестација је била прилагођена ...

   2026.03.18.
На прагу света лутака

Под називом „На прагу света лутака“ одржана је стручна обука у Тотовом Селу, у заједничкој организацији Удружења васпитача педагога Мађара „Терез Брунсвик” из Бачке Тополе и Предшколске установе „Наши бисери“ из Кањиже. Домаћин догађаја био је локални вртић. 

   2026.03.11.
ШИРИ СЕ БАЊА КАЊИЖА

Општина Кањижа огласила је јавну презентацију Урбанистичког пројекта за проширење садржаја Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа” до 10. марта и увид је могућ сваког радног дана од 8 до 12 сати у згради општине и доступан је и у дигиталном облику на сајту www.kanjiza.rs. 

   2026.03.03.
Основна школа “Арањ Јанош” из Орома прославила Дан школе

Главна зграда школе налази се у Трешњевцу, док су одељења распоређена и у Орому и Тотовом Селу. Школа је име “Арањ Јанош” добила 2015. године, а од тада се Дан школе сваке године прославља културним програмом поводом рођендана песника. 


У Орому је Дан школе обележен ...

 
Претрага
 

   2026.02.09.
Тешка ситуација за свињогојство у Србији

Откупна цена свиња у живој ваги тренутно износи 150 динара по килограму, док се у продавницама, након прераде, креће око 700 динара, а понегде и више. 
Сектор је принуђен на увоз – кажу откупљивачи. У суседним земљама производи се могу набавити још јефтиније, док у Србији, нажалост, и велике фарме представљају велику конкуренцију малим произвођачима. 
У једној месари у Кањижи могу се наћи све врсте делиција. Најјефтиније свињско месо кошта 500 динара по килограму, док је најскупље око 700 динара. Ни овде нису задовољни ценама – како кажу, тренутна ситуација је несхватљива, јер је производна цена једне свиње најмање 20 хиљада динара, док се откупна цена креће око 14 хиљада динара. Све више људи купује половину свиње са разних, често непознатих места. Ипак, многи се и даље одлучују за проверено и теже квалитету. 
Јанош Домонкош, предузетник из Кањиже каже: „Ми сарађујемо са мини-фармама и за квалитетне свиње плаћамо више од дневне откупне цене коју нуде разне кланице. Међутим, то носи ризик, јер не можемо пропорционално да снизимо цене наших производа, као што би то захтевала, на пример, откупна цена од 140 динара. Тако да смо ми можда мало скупљи, око 15–20 одсто.” 
Цена свиња у живој ваги је на минимуму. У откупној фирми у Адорјану последња откупна цена износила је 150 динара. Чаба Боршош каже да у Србији постоји мањак свиња и да је земља принуђена на увоз. Иако произвођачи сматрају да је цена ниска, нажалост, у околним земљама она је још нижа. 
Боршош Чаба, откупљивач из Адорјана: „За разлику од Србије, у Мађарској је тренутно откупна цена свиња 128–129 динара, а тамо постоји и пет одсто кала. Мађарска држава је због тога предузела озбиљну меру и издвојила 10 милиона евра за пољопривреднике, јер је производња већ у минусу. Ни код нас не можемо говорити о профиту.” 
Откупљивач је додао да је почетком фебруара у Европској унији порасла цена прасади, те се надају да би откупна цена свиња могла порасти и у Србији. 
Држава је, међутим, требало раније да интервенише – истакао је у изјави за Јавни сервис Србије Ненад Будимовић. Секретар Привредне коморе Србије рекао је да на тржишту меса већ дуго постоји неравнотежа. У том процесу који се састоји од три до четири карике, сви губе – произвођачи послују са губицима, тржиште је преплављено јефтиним увозним производима, док прерада остварује високе марже. Више од 70 одсто производње потиче из малих и средњих газдинстава, која су посебно угрожена. 
Ненад Будимовић, секретар из Привредне коморе Србије каже: „Морам да нагласим да, иако су то мали произвођачи – са мањим бројем крмача и товних свиња – те породице живе од тога и морају да опстану. Овде би се можда могао направити искорак у систему субвенција и подстицаја: подршку производњи свиња и свињског меса требало би посебно третирати за велика робна газдинства, а посебно за мале пољопривреднике. Не кажем ко треба да добије више, али једноставно то нису исте категорије.” 
Будимовић је подсетио и на то да је важно да се снабдевање свежим свињским месом ослања на домаћу производњу, као и да би означавање производа пореклом из Србије био значајан корак ка већој транспарентности. 

Више информација: 




Тешка ситуација за свињогојство у Србији