Општина Кањижа је право археолошко културно благо  јер се на простору општине налази мноштво локалитета који потврђују постојање живота на овом простору неколико хиљада година.
Простор северне Бачке одувек је био погодан за насељавање због плодне земље, река и језера важних за живот људи и животиња, као и шума у којима је живела дивљач. Сам рељеф, као и његове геолошке и педолошке карактеристике, један су од предуслова за живот и подизање насеља у различитим периодима праисторије и каснијих епоха. Ова област лежи на западној обали реке Тисе, која чини природну баријеру, али такође и пут комуникације у региону, повезујући Панонску равницу са централним Балканом. Тиса је, пре него што је укроћена, била веома хировита река, која је у прошлости имала велики утицај на живот насеља која су настајала на њеним обалама – рекла је др Неда Мирковић марић из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица.
Већина становника Кањиже мисли да је њихово место  настало у XI веку 1093. на темељима срењовековног града Фудвар, на Рибарском тргу, међутим тад се Кањижа спомиње први пут у писаним споменицима, а насеља на овом простору крије седам слојева и стара су неколико хиљада година.
Поред мноштва археолошких истраижвања и ископавања ископавања на локалитету Рибарски трг су извршена 2006. и 2007. године које је извео Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица на челу са археологом Звонком Недељковићем. У дворишту једне куће откривено је мноштво слојева који припадају насељу бронзаног доба с тим  што има слојева који припадају енеолиту, бакарном добу, и још ренијег периода из каменог доба, из старчевачке културе. Цео потез тог узвишења поред Тисе јесте бронзанодобни локалитет  који називају археолози Рибарски трг.  
-То је било једно тел насеље , односно узвишење  које је имало мноштво кућа и једну озбиљну организацију унутар насеља. О томе како се живело у самом насељу и како је изгледао живот у бронзано доба писао је Драган Јовановић из Градског музеја у Вршцу који је специјалисата за период бронзаног доба (насеље је било од 100 до 240 кућа удаљених један метар једне од других са око 1000 становника које се бавило трговином, ловом и сточарством, с тим да су своје животиње држали ван насељеног места) – рекла је др Неда Мирковић Марић археолог Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица. – На Рибарском тргу је пронађео неколико слојева , неколико хоризоната становања из периода бронзаног доба са мноштвом керамике, животињских костију, предмета који су се користили у бронзаном добу који су датовани на основу керамике из периода енеолита и раније сарчевачке културе.
-Артефакти који су пронађене званично ће ускоро бити објављени у научној студији и похрањени су у Градском музеју Суботице. Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица је причао са локалном самоуправом да се у Кањижи постави локлана поставка и да се направи изложба која је посвећена овом локалитету – каже др Мирковић Марић. – Локалитет је изузетно значајан и ући ће у археолошку литературу  јер је један од малобројних тел насеља бронзаног доба.
У Кањжи су након тога рађена заштитна ископавања на траси магистралног гасовода Турски ток која су вршена октобра и новембра  2019. године, поред  оштине  Кањиже и у Сенти и општини Ади, на укупно 9 локалитета. На територије општине Кањижа ископавана су 4 локалитета: локалитет 19 у Хоргошу, локалитет 61 у Мартоношу, локалитет 122 у Трешњевцу и локалитет 127 у Велебиту (на самој граници са КО Трешњевац).
По речима археолога др Мирослава Марића са Балканолошког института САНУ највреднији локалитет је у Мартоношу  близу језера Сарваш где је истражено насеље из доба неолита , бронзаног доба и позног гвозденог доба. На локалитету је откривено 70 објеката: јама, кућа , скелета  и остава ингота. Ископано је преко 80 археолошких целина од млађег каменог доба  до касне антике и средњег века. Оно што је јединственио по речима др Марића је остава ингота, остава окера који су порнађени у облику великих перли.- Оваква оставка окера до сада није нађена у Европи и представља јединствен допринос науци и разумевању експлоатације, значаја и обраде овог минерала – нагласио је др Марић.
Кањижа је кроз праисторију и историју прошла од неолита –млађег каменог доба до металног доба: бакарно, бронзано и гвоздено. Затим су ту живели Сармати, уследиле сеобе народа: Авара, Словена, па средњи век, долазак Мађара, 896. године. Интересантан је период од XI до XIII века, па велика татарска најезда 1241-1242. године, догађања од XIII до XVI века, Османско царство и Хабзбуршка монархија.
Током ранијих истраживања откривена је некропола у Велебиту  која припада Хигелгребер култури  која су обављена 1970. године. Још је интеренантан локалитет  Темпломдомб Хоргош где су пронађени темељи цркве рађени  у техници трпанца, од ломљеног камена везаног размућеном глином из XIII века. Грађена је са правоугаоном апсидом, са торњем на западном крају, димензија 18×7.5 m. Око цркве налази се средњовековно насеље, а у непосредној близини је још неколико, као и средњовековна некропола и некропола из периода Сеобе народа. Локалитет је проглашен за археолошко налазиште од великог значаја. Покретни налази су малобројни и нису у добром стању.
Поред споменитух истажених археолошких локалитета општина  Кањижа обилује још мноштвом културног археолошког блага које вреди и треба још истраживати и открити начине живота овог краја кроз дугу историју.

Више информација: