У Кањижи се од 5. до 7. септембра одвијала 72. књижевна колонија уз учешће 30 књижевника из Војводине, Мађарске и Румуније.После пријема учесника Колоније у Библиотеци „Јожеф Атила“ положени су венци код споменика Књижевној колонији у Народном парку, а само отварање колоније и полагање венаца је било у парку испред Градске куће код споменика Добо-Конц. Колонију је отворио Ерне Веребеш, председник Организационог одбора.Након тога је у Галерији „Добо Тихомер“ отворена изложба Ласла Петера, коју је отворила ликовна уметница Ержебет Мезеи уз музичку позадину Силарда Мезеи.Ибоја Груик је са сликаром Петером разговарала у приземљу галерије.
Следећег дана  су одржани ванредни књижевно-музички часови у основним школама општине које су држали  Река Јовановић Паћерек, наставница мађарског језика и Балаж Серда, историчар. Књижевна конференција „Харлекинов осмех“ је одржана у Библиотеци „Јожеф Атила“ на којем је учествовало 15 књижевника који су послали свој књижевни рад за ову колонију.Током другог дана су представљене нове публикације: „Елетјел“, Форум, Завод за културу војвођанских Мађара, Уметничко позориште,Јанош Сивери, Јулија Борбала Хорват.Вођен је разговор с почасним гостом колоније Маријом Вашађи, књижевницом из Сомбора која се бави прозом, преводом белетристике и текстовима о ликовној и музичкој уметности. У међувремену је изведена збирка песама Миклоша Раднотија у изведби ансамбла „Мéцсвирáг“.Други дан се завршио  са Вечери поезије Сивери концертом на којем су учествовали Арпад Бакош (гитара, вокал), Андор Ковач Немеш (глумац), Геза Кучера млађи (кларинет, саксофон) и Иван Варга (клавир).Последњег дана је одржана Комеморација  Јаношу Сиверију који је рођен пре 70 година.Након тога  је уручена прелазне буклије Колоније књижевника ,а 72. Књижевна колонија се завршила разговором Ернеа Веребеша са Ђезом Бордашем „ХИД/90/ и безбедност“.
Овогодишња колонија је посвећена Харлекину- „ Арлекин или Харлекин  један је од главних ликова италијанске Комедије дел арте. Као стандардни лик јавља се од средине 16 века. У костиму пуном разнобојних коцкастих закрпа, с кожном маском и меканом капом на ћелавој глави, првобитно је био плесач и акробата, а касније је постао покретач комичног заплета. Духовит је, дрзак, циничан и прождрљив. Према традицији је из Бергама и говори наречјем тог краја.У савременом друштву „арлекин” је назив за лакрдијаша и шаљивчину, али такође и за бескарактерног човека који често мења мишљење, превртљивца, врдаламу, опортунисту… Позоришни комад са грубим комичним ефектима, као и јефтина шала називају се, према овом лику, „арлекинада”.
Склон је истини је често је прозива.  Јер како каже председник организационог одбора књижевник Ерне Веребеш књижевник је често у улози Арлекина и много треба труда да се све то превазиђе.- Последње три године смо се усмеавали према актуелним проблемима садашњице, јер нимало није лако, јер човек мора да прати свакидашње токове ,а то је заморно. Мислим да је дошло време да се арлекински све то превазиђе.  Зато смо и назвали овај сусрет И разговоре “Арлекински осмех” – рекао је Веребеш.
Више информација: