У севернобачком насељу обележен је сећање на 1848/49. годину, мађарску револуцију и борбу за слободу, а обележено је и 253 године од поновне изградње села. 
Царица Марија Терезија је повељом о праву на властелинство од 11. марта 1771. године поверила Миклошу Карасу, главном сегединском бележнику да поново подигне насеље на пустари Хоргош, између Сегедина и Суботице. Село се, иначе, у званичним документима први пут помиње 1075. године. У знак сећања на те догађаје, мештани су положили венце на месту вечног починка породице Карас. 
„Можемо мало да се присећамо тога, да ли је оснивање Хоргоша, или његова поновна изградња, јер данас сасвим поуздано знамо да је на простору малог Хоргоша, све до турског доба, постојало средњевековно мађарско насеље и да је Хорогш назив одатле наследио за убудуће“ каже Золтан Ваш, локални хроничар. 
Осим поновне изградње насеља, мештани сваке године одају помен и борби за слободу и револуцију из 1848/49. године. Поносни су на то што су након смрти Кошута први једну од главних улица назвали по њему. Због тога су венци постављени и на спомен плочу Лајоша Кошута. 
„Могуће је да је ово случајно поклапање, али изгледа да је судбина предвидела, овај период, да овде насељени људи имају један заједнички датум, да су заједничке полазне тачке 11. и 15. март“ каже Роберт Шорш, председник Савета МЗ Хоргош. 
Помен је настављен у Дому културе, где је Мађарско културно друштво „Барток Бела“ и чланови друштва „Камараш“ заједнички наступили, а након тога отворена је изложба фотографија које су пристигле на конкурс поводом дана села. На крају свечаности предата је плакета Савета месне заједнице, која је ове године припала Радивоју Веселинову, сараднику UNHCR-а, који је својим радом допринео да током мигрантске кризе у Хоргошу постоји виши степен јавне сигурности. Програм је завршен наступом групе „Мечвираг“.