| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.01.19.
Све теже је и даље бавити се овчарством

Посебно се то односи на мала породична газдинства. Суша, ниске откупне цене и кашњење субвенција ствара несигурност код сточара. 
Гајење оваца такође дели основне проблеме сточарске гране. У општини Кањижа многи се генерацијама баве узгојем оваца. 
Чаба Фехер ...

   2026.01.19.
Одржана последња јавна расправа поводом II стратегије регионалног и економског развоја

Подршка предузетницима и младима има истакнуто место. 
У Кањижи је владало велико интересовање за јавну расправу јер су мештани у последњих 10 година више пута користили конкурсе које је расписала Фондација Просперитати. 
Петер Барта, пољопривредни произвођач ...

   2026.01.16.
Грип у Војводини полако јењава

Сезона грипа у Војводини, па тако и у општини Кањижа, је у опадању. Прошле недеље највише случајева сличних грипу регистровано је код младих од 15 до 29 година – укупно 274, док је медицинску помоћ због акутних респираторних инфекција затражило 1.136 пацијената, пре свега најмлађи, ...

   2026.01.02.
Новогодишња пешачка тура између Кањиже и Мартоноша

Друштво љубитеља природе из Кањиже, које ове године обележава 20 година постојања, и ове године је већ 16. пут започело Нову годину пешачком туром. Око четрдесет учесника и овога пута је током туре одало пошту успомени на новинара Шандора Бедеа. 
Љубитељи природе су кренули ...

   2025.12.31.
Хоргош - Месна заједница Кањиже и њене културне манифестације

Место Хоргош као насеобина налазила се на ветрометини сеоба различитих власти  и народа јер је туда саобраћала трговина и пошта. У Хоргошу су се мењаили коњи  на путу од Беча до Истамбула. За време Туркака по открићима Балканолошког инситута коју сз ту живели све је било ...

 
Претрага
 

   2024.03.08.
Пчелари се боре са грињама у кошницама

Цена меда на пијацама и даље је непромењена, док је пала цена меда у велепродаји. Пчелари се сада боре и са појавом гриња, јер је много пчелињих породица угинуло током зиме – жале се одгајивачи. 
Почели су радови у пчелињаку. Са почетком марта започео је и пролећни преглед кошница. Ово је време када пчелари могу да процене како су пчеле издржале зиму. С обзиром да ова зима није била хладна, ни пчеле нису могле у потпуном миру да зимују. У многим пчелињацима проблеме праве гриње и бројне животиње су угинуле у овом периоду. Ержебет Дањи, пчеларка из Хоргоша каже: „Многи се жале да су лоше изашли из зиме, имају губитке, морају да рачунају на угинуће пчела. И ми морамо да затворимо неколико кошница, али то ће се тек показати у наредном периоду, колики ће бити рој пчела у сезони, са којим можемо да рачунамо.“ 
Миклош Кордован, медар готово свакодневно продаје мед на пијаци. Каже и код њега је дошло до угинућа, али је број угинулих животиња минималан. „Оно што је преживело, то је преживело, што није, није. Имамо и проблема са грињама, али ја сам имао веома мало губитка, али понеком је цео контејнер испражњен, напустили су кошнице.“ 
Погођени пчелари кажу да осим губитка велику бригу им доноси и цена меда. Понуде има, али је купаца све мање. Медари кажу да је на тржишту све више меда из иностранства. У њиховом случају није упитан само квалитет, већ и цена, јер су на тржишту много јефтинији. Нажалост, ситуација није боља ни ако желе да продају на велико. У овом тренутку мед на велико се купује по 1,8 евра, док су зимус за њега давали 1,6 евра. 
„Срамотна је и смешна цена у односу на то колико кошта да се дође до меда. Јер, једна је ствар, што га не прави медар, већ пчеле, али оне веома много раде на томе. Тако да, чим мед дође у буре, пролази кроз више фаза, и некако би више требало то да се цени, резултат вредног рада“ каже Ержебет Дањи. 
На пијаци је тренутно најјефтинији цветни мед, који кошта 700 динара, багремов мед је 1.300 динара за килограм. Уколико би медар желео да багремов мед продаје на велико, добија максимално четири евра по килограму. 

 




Пчелари се боре са грињама у кошницама