| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.04.30.
Кањижа се такође припрема за Првомајски уранак

Пуном паром теку припреме за првомајску прославу у Кањижи. На обали Тисе посетиоцима ће током првомајских празника бити дата могућност за камповање и спорт, али биће ту и луна-парк, као и гастрономски доживљаји. 

На обали Тисе у Кањижи у току су последње припреме, али ...

   2026.04.27.
Такмичење у бенч пресу и powerliftingu у Кањижи

Током викенда у Кањижи се одржавају државно првенство у бенч пресу и гала куп у powerliftingu, односно дизању снаге. Дводневни догађај организује Powerlifting савез Србије, а домаћин је спортска хала Бање Кањижа. 

У суботу су снаге одмерили искључиво такмичари из Србије, док у недељу ...

   2026.04.24.
Тим билдинг за пензионере у Малим Пијацама

Близу 90 локалних пензионера учествовало на првом тим билдинг догађају који је одржан у Малим Пијацама. Захваљујући месној заједници, за њих су обезбеђени ручак и пиће, као знак захвалности за активно учешће старијих у животу села. 

Већ у четвртак пре подне у дворишту ...

   2026.04.22.
„Сва деца треба да се развијају у истим условима“

Поводом Светског дана вртића, Балинт Јухас, председник Покрајинске скупштине посетио је вртић у Мартоношу где су недавно завршени радови. На објекту је у термоизолацију фасаде и плафон установе, као кречење зграде уложено око 4,4 милиона динара. 

Предшколска установе ...

   2026.04.22.
На Тиси дозвољено пецање, али не и риболов

Широм Србије већ су доступне риболовачке дозволе, међутим ове године риболов на Тиси није дозвољен, јер би временом могао довести до несташице рибе. То би могло повећати цену живе рибе – сматрају упућени. 

Тек неколико минута пре нашег доласка у у рибарницу у Кањижи ...

 
Претрага
 

   2024.03.08.
Пчелари се боре са грињама у кошницама

Цена меда на пијацама и даље је непромењена, док је пала цена меда у велепродаји. Пчелари се сада боре и са појавом гриња, јер је много пчелињих породица угинуло током зиме – жале се одгајивачи. 
Почели су радови у пчелињаку. Са почетком марта започео је и пролећни преглед кошница. Ово је време када пчелари могу да процене како су пчеле издржале зиму. С обзиром да ова зима није била хладна, ни пчеле нису могле у потпуном миру да зимују. У многим пчелињацима проблеме праве гриње и бројне животиње су угинуле у овом периоду. Ержебет Дањи, пчеларка из Хоргоша каже: „Многи се жале да су лоше изашли из зиме, имају губитке, морају да рачунају на угинуће пчела. И ми морамо да затворимо неколико кошница, али то ће се тек показати у наредном периоду, колики ће бити рој пчела у сезони, са којим можемо да рачунамо.“ 
Миклош Кордован, медар готово свакодневно продаје мед на пијаци. Каже и код њега је дошло до угинућа, али је број угинулих животиња минималан. „Оно што је преживело, то је преживело, што није, није. Имамо и проблема са грињама, али ја сам имао веома мало губитка, али понеком је цео контејнер испражњен, напустили су кошнице.“ 
Погођени пчелари кажу да осим губитка велику бригу им доноси и цена меда. Понуде има, али је купаца све мање. Медари кажу да је на тржишту све више меда из иностранства. У њиховом случају није упитан само квалитет, већ и цена, јер су на тржишту много јефтинији. Нажалост, ситуација није боља ни ако желе да продају на велико. У овом тренутку мед на велико се купује по 1,8 евра, док су зимус за њега давали 1,6 евра. 
„Срамотна је и смешна цена у односу на то колико кошта да се дође до меда. Јер, једна је ствар, што га не прави медар, већ пчеле, али оне веома много раде на томе. Тако да, чим мед дође у буре, пролази кроз више фаза, и некако би више требало то да се цени, резултат вредног рада“ каже Ержебет Дањи. 
На пијаци је тренутно најјефтинији цветни мед, који кошта 700 динара, багремов мед је 1.300 динара за килограм. Уколико би медар желео да багремов мед продаје на велико, добија максимално четири евра по килограму. 

 




Пчелари се боре са грињама у кошницама