| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2024.12.10.
“Microcer” д.о.о. из Кањиже проширио своје капацитете

Нова хала предузећа “Microcer” д.о.о., са седиштем у Кањижи, отворена је у свечаном окружењу. Инвестиција је реализована уз подршку Фондације „Prosperitati” у износу од 26 милиона динара, а њена укупна вредност је близу 66 милиона динара.
Улагање обухвата куповину земљишта ...

   2024.12.06.
Кањижа - драгуљ Панонске низије на северу Србије

Замислите мало место где вам сваки угао или улица прича причу, где историја и култура дишу кроз сокаке, а архитектура говори о временима која су прошла. Таква је Кањижа – мало место које крије богаство које чека да буде откривено.  
Сместивши се на крајњем северу Србије, ...

   2024.12.05.
Добродошао свако, а на првом месту нове прилике за младе таленте

Образовно-културна установа КНЕСА (CNESA) игра кључну улогу у очувању српског и мађарског фолклора.
О томе како се ова институција труди да уједини прошлост и будућност, кроз ангажовање младих и промоцију традиције за „Дневник” говори директор Карољ Шарњаји.
- У ...

   2024.12.05.
Снажна, чиста уметничка опредељења

Већ готово две деценије Регионални креативни атеље (РКА) у Кањижи гради мост између традиционалног и савременог културног стваралаштва.
Идеју за настанак ове установе дао је светски познати и награђивани позоришни уметник Јожеф Нађ, рођен у Кањижи 1957. године.  
- ...

   2024.12.05.
Читалачки и други изазови

Већ деценијама као центар културног живота Кањиже функционише Библиотека „Јожеф Атила”.
На челу установе је директор Чаба Буш, чија посвећеност и иновативни приступ доприносе унапређењу програма и ширењу утицаја библиотеке.
- Редовно организујемо наступе најбољих ...

 
Претрага
 

   2024.03.08.
Пчелари се боре са грињама у кошницама

Цена меда на пијацама и даље је непромењена, док је пала цена меда у велепродаји. Пчелари се сада боре и са појавом гриња, јер је много пчелињих породица угинуло током зиме – жале се одгајивачи. 
Почели су радови у пчелињаку. Са почетком марта започео је и пролећни преглед кошница. Ово је време када пчелари могу да процене како су пчеле издржале зиму. С обзиром да ова зима није била хладна, ни пчеле нису могле у потпуном миру да зимују. У многим пчелињацима проблеме праве гриње и бројне животиње су угинуле у овом периоду. Ержебет Дањи, пчеларка из Хоргоша каже: „Многи се жале да су лоше изашли из зиме, имају губитке, морају да рачунају на угинуће пчела. И ми морамо да затворимо неколико кошница, али то ће се тек показати у наредном периоду, колики ће бити рој пчела у сезони, са којим можемо да рачунамо.“ 
Миклош Кордован, медар готово свакодневно продаје мед на пијаци. Каже и код њега је дошло до угинућа, али је број угинулих животиња минималан. „Оно што је преживело, то је преживело, што није, није. Имамо и проблема са грињама, али ја сам имао веома мало губитка, али понеком је цео контејнер испражњен, напустили су кошнице.“ 
Погођени пчелари кажу да осим губитка велику бригу им доноси и цена меда. Понуде има, али је купаца све мање. Медари кажу да је на тржишту све више меда из иностранства. У њиховом случају није упитан само квалитет, већ и цена, јер су на тржишту много јефтинији. Нажалост, ситуација није боља ни ако желе да продају на велико. У овом тренутку мед на велико се купује по 1,8 евра, док су зимус за њега давали 1,6 евра. 
„Срамотна је и смешна цена у односу на то колико кошта да се дође до меда. Јер, једна је ствар, што га не прави медар, већ пчеле, али оне веома много раде на томе. Тако да, чим мед дође у буре, пролази кроз више фаза, и некако би више требало то да се цени, резултат вредног рада“ каже Ержебет Дањи. 
На пијаци је тренутно најјефтинији цветни мед, који кошта 700 динара, багремов мед је 1.300 динара за килограм. Уколико би медар желео да багремов мед продаје на велико, добија максимално четири евра по килограму. 

 




Пчелари се боре са грињама у кошницама