| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.04.24.
Пет партнера, четири фестивала

Оснаживање мађарске и српске културне сцене за одрживи туризам у јавним зеленим површинама, пројекат је из Интерег ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска–Србија, који реализује чак пет партнера из две земље.
Пројекат је започет прошлог лета и траје две године, ...

   2025.04.23.
КАЊИЖА ДОБИЈА МОДЕРАН АКВА-ПАРК

Општина Кањижа расписала је тендер за израду идејног решења за породично-хотелски и рекреативни комплекс чија изградња је планирана у источном делу насеља, између Улице Нушићеве и Војводе Путника, у непосредној близини Стадиона ФК „Потисје”, као и спортске дворане, ...

   2025.04.23.
„Наш темељни интерес је да се у Војводини и Србији не појаве слинавка и шап“

У Адорјану је у уторак у подне одржано саветовање о слинавци и шапу, када су стручњаци Регионалног кризног штаба упознали заинтересоване са симптомима болести и начинима превенције.
За ово саветовање постојало је велико интересовање, дошли су слушаоци не само из општине ...

   2025.04.22.
Пожутеле су оранице

Оранице које су засађене уљаном репицом сада су пожутеле од цветова. Али штете од мраза већ су јасно видљиве, ова биљна култура има мало бочних грана и не цвета истовремено.
Из даљине се жуте скоро све њиве засађене уљаном репицом у атару општине Кањижа, али када се погледа ...

   2025.04.17.
Стручни скуп о пределу изузетних одлика “Кањишки јараши”

Организован је стручни скуп о задржавању воде на највећем комплексу слатина “Кањишки јараши”. Стручњаци Србије и Мађарске заједнички учествују у овом пројекту Европске уније под називом “СОНАТА”.
Стручњаци Србије и Мађарске раде заједно на поновном успостављању ...

 
Претрага
 

   2024.03.08.
Пчелари се боре са грињама у кошницама

Цена меда на пијацама и даље је непромењена, док је пала цена меда у велепродаји. Пчелари се сада боре и са појавом гриња, јер је много пчелињих породица угинуло током зиме – жале се одгајивачи. 
Почели су радови у пчелињаку. Са почетком марта започео је и пролећни преглед кошница. Ово је време када пчелари могу да процене како су пчеле издржале зиму. С обзиром да ова зима није била хладна, ни пчеле нису могле у потпуном миру да зимују. У многим пчелињацима проблеме праве гриње и бројне животиње су угинуле у овом периоду. Ержебет Дањи, пчеларка из Хоргоша каже: „Многи се жале да су лоше изашли из зиме, имају губитке, морају да рачунају на угинуће пчела. И ми морамо да затворимо неколико кошница, али то ће се тек показати у наредном периоду, колики ће бити рој пчела у сезони, са којим можемо да рачунамо.“ 
Миклош Кордован, медар готово свакодневно продаје мед на пијаци. Каже и код њега је дошло до угинућа, али је број угинулих животиња минималан. „Оно што је преживело, то је преживело, што није, није. Имамо и проблема са грињама, али ја сам имао веома мало губитка, али понеком је цео контејнер испражњен, напустили су кошнице.“ 
Погођени пчелари кажу да осим губитка велику бригу им доноси и цена меда. Понуде има, али је купаца све мање. Медари кажу да је на тржишту све више меда из иностранства. У њиховом случају није упитан само квалитет, већ и цена, јер су на тржишту много јефтинији. Нажалост, ситуација није боља ни ако желе да продају на велико. У овом тренутку мед на велико се купује по 1,8 евра, док су зимус за њега давали 1,6 евра. 
„Срамотна је и смешна цена у односу на то колико кошта да се дође до меда. Јер, једна је ствар, што га не прави медар, већ пчеле, али оне веома много раде на томе. Тако да, чим мед дође у буре, пролази кроз више фаза, и некако би више требало то да се цени, резултат вредног рада“ каже Ержебет Дањи. 
На пијаци је тренутно најјефтинији цветни мед, који кошта 700 динара, багремов мед је 1.300 динара за килограм. Уколико би медар желео да багремов мед продаје на велико, добија максимално четири евра по килограму. 

 




Пчелари се боре са грињама у кошницама