| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.12.17.
Тотово Село, Месна заједница Кањиже и њене културне манифестације

Тотово Село је  једна од девет месних заједница општине Кањижа, на северу Бачке . Јесно је од најмлађих насеља у овој опшини чија је историја повезана са именом земљопоседника Јожефа Тота, који је 1909. године основао насеље. Тот је поделио парцеле својим надничаримаи, а  ...

   2025.12.15.
Божићни турнир и свечани програм у Војвођанској рвачкој академији

Скоро 300 младих рвача из Војводине изашло је на струњачу у Кањижи, док су у поподневним часовима награђени најталентованији спортисти за 2025. годину. 
Полазници Војвођанске рвачке академије заједнички су прославили празнике. Тренинг сала академије била је у потпуности ...

   2025.12.12.
Ором - Месна заједница Кањиже и њене манифестације

Општина Кањижа има девет месних заједница и 13 насеља. Свака од њих је различита и богата како културним садржајима , тако и просторима које вреди посетити. 
Једна од њих је и Месна заједница Ором, најудаљенија од седишта општине Кајижа. 
Назив Ором потиче од источних ...

   2025.12.09.
КАЊИШКИ ЈАРАШИ – ЧУВАР РЕТКИХ ВРСТА

На крајњем северу Војводине, у североисточном делу Бачке, на територији општине Кањижа, налазе се највећи комплекс слатинских пашњака на десној обали Тисе и највећа очувана просторна целина слатина у Бачкој, које су под заштитом у статусу Предела изузетних одлика „Кањишки ...

   2025.12.08.
Узгој купуса у Хоргошу

У наредном приказу представићемо читав пут купуса - од поља до посуде за кисељење. Приказаћемо како се обавља берба, како се бирају најквалитетније свеже главице, као и поступак рендања и традиционалног кисељења. 
У породици Јо из Хоргоша рад не стаје – управо је у ...

 
Претрага
 

   2024.03.08.
Пчелари се боре са грињама у кошницама

Цена меда на пијацама и даље је непромењена, док је пала цена меда у велепродаји. Пчелари се сада боре и са појавом гриња, јер је много пчелињих породица угинуло током зиме – жале се одгајивачи. 
Почели су радови у пчелињаку. Са почетком марта започео је и пролећни преглед кошница. Ово је време када пчелари могу да процене како су пчеле издржале зиму. С обзиром да ова зима није била хладна, ни пчеле нису могле у потпуном миру да зимују. У многим пчелињацима проблеме праве гриње и бројне животиње су угинуле у овом периоду. Ержебет Дањи, пчеларка из Хоргоша каже: „Многи се жале да су лоше изашли из зиме, имају губитке, морају да рачунају на угинуће пчела. И ми морамо да затворимо неколико кошница, али то ће се тек показати у наредном периоду, колики ће бити рој пчела у сезони, са којим можемо да рачунамо.“ 
Миклош Кордован, медар готово свакодневно продаје мед на пијаци. Каже и код њега је дошло до угинућа, али је број угинулих животиња минималан. „Оно што је преживело, то је преживело, што није, није. Имамо и проблема са грињама, али ја сам имао веома мало губитка, али понеком је цео контејнер испражњен, напустили су кошнице.“ 
Погођени пчелари кажу да осим губитка велику бригу им доноси и цена меда. Понуде има, али је купаца све мање. Медари кажу да је на тржишту све више меда из иностранства. У њиховом случају није упитан само квалитет, већ и цена, јер су на тржишту много јефтинији. Нажалост, ситуација није боља ни ако желе да продају на велико. У овом тренутку мед на велико се купује по 1,8 евра, док су зимус за њега давали 1,6 евра. 
„Срамотна је и смешна цена у односу на то колико кошта да се дође до меда. Јер, једна је ствар, што га не прави медар, већ пчеле, али оне веома много раде на томе. Тако да, чим мед дође у буре, пролази кроз више фаза, и некако би више требало то да се цени, резултат вредног рада“ каже Ержебет Дањи. 
На пијаци је тренутно најјефтинији цветни мед, који кошта 700 динара, багремов мед је 1.300 динара за килограм. Уколико би медар желео да багремов мед продаје на велико, добија максимално четири евра по килограму. 

 




Пчелари се боре са грињама у кошницама