| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2024.07.06.
Од Алме до Roada – велика журка првог дана фестивала у Кањижи

Породични програми, продајне изложбе, стреличарство, луткарско позориште и одлични концерти забављали су публику на Данима заједнице који су одржани у оквиру Кањижафеста. Музички фестивал се организује већ 11 година.
Најмлађе су дочекале креативне радионице, а имали су ...

   2024.06.23.
Изгорели кровови, десетковани усеви, штета од пожара, црепови свуда

Невреме је протеклих дана протутњало кроз неколико војвођанских насеља.
Држава је обећала помоћ настрадалима, али најбоље решење за такве случајеве ипак представља осигурање. Благовремено и пажљиво закључен уговор са осигуравајућим друштвом, може бити од великог значаја.

   2024.06.21.
Грожђе виси у огромним гроздовима

Винари на северу Бачке углавном очекују добар род грожђа, али то ипак варира од места до места.
Винова лоза појединих произвођача се веома лепо развија, са много рода, заправо, очекивани род никада није био тако добар као сада. Код других је међутим рани мраз учинио своје, ...

   2024.06.20.
Жетва пшенице је у пуном јеку

Принос се показао као врло прихватљив, пољопривредници наиме говоре о роду од 3-3,5 тоне по јутру. Поред тога је и садржај влаге у зрнима такође одговарајући. Пољопривредници се надају да ће у наредном периоду порасти откупна цена по килограму.
Жетва пшенице је, као и у случају ...

   2024.06.11.
Све више пољопривредника одлучује се за другу сетву

Један од разлога је што су успели да благовремено обаве жетву, а влажност земљишта је још увек одговарајућа. У оваквим ситуацијама, пољопривредници најчешће саде кукуруз, који касније или продају или користе као сточну храну.
У атару Орома обилно је падала киша. Падавине ...

 
Претрага
 

   2014.02.26.
Тотово Село

Postanak naselja – i sam naziv svedoči o tome – je vezan za ime zemljoposednika Tot Jožefa koji je u blizini svog salaša isparcelisao oranice i prodao, delom podelio svojim nadničarima i bezemljašima. Kasnije, 1905. godine je izgrađena crkva, a u drugoj deceniji našeg veka sagrađena je i škola i žandarmenijska stanica, otvorena je i trgovinska radnja mešovite robe. Na takav način se iskristalisalo istorijsko jezgro današnjeg sela na raskrsnici više poljskih puteva.

Naselje je postalo samostalna administrativna jedinica posle reorganizacije kanjiškog hatara 1948. godine. U ovo vreme se broj stanovnika i povećao napuštanjem i srušenjem salaša, ali u poslednje dve decenije se naglo smanjuje populacija jer školovana i kvalifikovana omladina odlazi u Kanjižu, Suboticu. U 90-tih godina se javljaju pozitivne promene i u administrativnom i u ekonomskom smislu. Totovo Selo je postalo samostalna mesna zajednica, dobilo je poštu a nestala je i saobraćajna izolovanost naselja uspostavljenjem autobuskih veza prema Kanjiži i Subotici. Izgrađen je jedan mlin a i naftno polje je pozitivno uticalo na ekonomski razvoj i mogućnosti zapošljavanja. U kulturnom pogledu je najznačajnija štamparija i izdavalačka kuća Grafička radnja „Logos” u okviru parohije crkve „Svetog Josipa”.
Prirodna sredina sela je jednolična, ali lepa. U okolini naselja nadmorske visine zaravni kreću se oko 102 m pa je teritorija izrazito ravna, mada ima i nekoliko većih humki. Ova prirodna sredina stvara povoljne uslove za poljoprivredu. Totovo Selo je danas napredno stočarsko-ratarsko naselje. Stočarstvo je savremeno organizovano po zahtevima intenzivnog stočarenja. Najjače zastupljene ratarske kulture su pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret. Ratarska gazdinstva su dobro opremljena i mehanizacijom.