| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2020.08.06.
Да ли органска производња има будућност?

Узгајање поврћа без хемикалија је све распрострањенија у Војводини, па тако и у Кањижи.

Исплати се размишљати о органској производњи, чак и у малим количинама, јер наши прехрамбени производи сигурно неће садржавати штетне материје, а поред тога су и укуснији.

Код ...

   2020.08.05.
Најбољи војвођански ресторан је у Кањижи

Мађарски магазин „Путник” је по 22. пут прогласио најбоље пружаоце туристичких услуга у протеклој години. Ресторан „Штранд - Бекавар" у Кањижи изабран је гласовима публике за најбољи војвођански ресторан у 2019. години. У години националног јединства, ове године су ...

   2020.08.05.
Кањишко лето

Камп у Кањижи је обновљен у протеклом периоду. Тренутно се око 70 породица одмара у пријатном окружењу, у кампу „Тиски цвет“ на обали Тисе.

Дечија граја, роштиљање, мириси хране из котлића – на тај начин се може описати атмосфера у кампу у Кањижи, једног радног дана ...

   2020.07.24.
Курсеви теку несметано

У Образовно-културној установи “Cnesa” у Кањижи организују се курсеви за све, од најмлађих до настаријих.

Курсеви енглеског за предшколски узраст, књиговођства, рачунарства, српског, енглеског, немачког и мађарског језика подједнако су доступни за све заинтересоване. ...

   2020.07.22.
Млади кајакаши на Тиси

Кајакашки клуб „Братство" из Кањиже по 15-ти пут је организовао летњу школу кајака у којој готово 30 ученика основношколског узраста читавог лета три пута недељно вежба на води Тисе.

Помало још несигурно, али сасвим спретно кањишки малишани покушавали су да савладају ...

 
Претрага
 

   2014.02.26.
Тотово Село

Postanak naselja – i sam naziv svedoči o tome – je vezan za ime zemljoposednika Tot Jožefa koji je u blizini svog salaša isparcelisao oranice i prodao, delom podelio svojim nadničarima i bezemljašima. Kasnije, 1905. godine je izgrađena crkva, a u drugoj deceniji našeg veka sagrađena je i škola i žandarmenijska stanica, otvorena je i trgovinska radnja mešovite robe. Na takav način se iskristalisalo istorijsko jezgro današnjeg sela na raskrsnici više poljskih puteva.

Naselje je postalo samostalna administrativna jedinica posle reorganizacije kanjiškog hatara 1948. godine. U ovo vreme se broj stanovnika i povećao napuštanjem i srušenjem salaša, ali u poslednje dve decenije se naglo smanjuje populacija jer školovana i kvalifikovana omladina odlazi u Kanjižu, Suboticu. U 90-tih godina se javljaju pozitivne promene i u administrativnom i u ekonomskom smislu. Totovo Selo je postalo samostalna mesna zajednica, dobilo je poštu a nestala je i saobraćajna izolovanost naselja uspostavljenjem autobuskih veza prema Kanjiži i Subotici. Izgrađen je jedan mlin a i naftno polje je pozitivno uticalo na ekonomski razvoj i mogućnosti zapošljavanja. U kulturnom pogledu je najznačajnija štamparija i izdavalačka kuća Grafička radnja „Logos” u okviru parohije crkve „Svetog Josipa”.
Prirodna sredina sela je jednolična, ali lepa. U okolini naselja nadmorske visine zaravni kreću se oko 102 m pa je teritorija izrazito ravna, mada ima i nekoliko većih humki. Ova prirodna sredina stvara povoljne uslove za poljoprivredu. Totovo Selo je danas napredno stočarsko-ratarsko naselje. Stočarstvo je savremeno organizovano po zahtevima intenzivnog stočarenja. Najjače zastupljene ratarske kulture su pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret. Ratarska gazdinstva su dobro opremljena i mehanizacijom.