| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.11.18.
ОПШТИНА КАЊИЖА ДОДЕЛИЛА НОВАЦ СТОЧАРИМА

Општина Кањижа одобрила је укупно 500.000 динара бесповратних средстава за субвенционисање трошкова репродуктивног материјала, односно вештачког осемењавања, у 2026. години. 
Према одлуци председника општине од 30. септембра, право на средства остварила су 23 подносиоца ...

   2026.10.28.
Уређује се Баратов бунар у Зимоњићу

У оквиру уређења излетишта у природном окружењу тренутно се сече трска, а потребну механизацију обезбедило је Јавно предузеће „Палић–Лудаш“. Циљ радова је одржавање овог простора, очување природних вредности и боље задржавања воде. 

Баратов бунар у Зимоњићу ...

   2026.10.19.
Сусрет хорова војвођанских Мађара

У оквиру програма обележавања Дана општине, Кањижа је била домаћин XXVI сусрета хорова мађарских певачких друштава у Војводини.


Поносни смо што је наша општина, као домаћин и подршка организаторима, допринела одржавању овог значајног културног догађаја, који поред ...

   2026.10.19.
Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже обележава 30 година постојања

Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже ове године обележава 30 година постојања, а тим поводом синоћ је у Дому уметности приредило гала програм. Поред садашњих чланова, посебним тачкама представили су се и некадашњи чланови друштва.


Друштво је наступило ...

   2026.10.19.
Традиција и у котлићу

У духу очувања традиције и заједништва, у Мартоношу је одржан 15. Дан неговања традиције и такмичење у кувању паприкаша од свињских папака. Око котлића су се и овог пута окупили мештани и учесници из околних насеља, међу којима је било и много оних који се већ годинама редовно ...

 
Претрага
 

   2014.02.26.
Тотово Село

Postanak naselja – i sam naziv svedoči o tome – je vezan za ime zemljoposednika Tot Jožefa koji je u blizini svog salaša isparcelisao oranice i prodao, delom podelio svojim nadničarima i bezemljašima. Kasnije, 1905. godine je izgrađena crkva, a u drugoj deceniji našeg veka sagrađena je i škola i žandarmenijska stanica, otvorena je i trgovinska radnja mešovite robe. Na takav način se iskristalisalo istorijsko jezgro današnjeg sela na raskrsnici više poljskih puteva.

Naselje je postalo samostalna administrativna jedinica posle reorganizacije kanjiškog hatara 1948. godine. U ovo vreme se broj stanovnika i povećao napuštanjem i srušenjem salaša, ali u poslednje dve decenije se naglo smanjuje populacija jer školovana i kvalifikovana omladina odlazi u Kanjižu, Suboticu. U 90-tih godina se javljaju pozitivne promene i u administrativnom i u ekonomskom smislu. Totovo Selo je postalo samostalna mesna zajednica, dobilo je poštu a nestala je i saobraćajna izolovanost naselja uspostavljenjem autobuskih veza prema Kanjiži i Subotici. Izgrađen je jedan mlin a i naftno polje je pozitivno uticalo na ekonomski razvoj i mogućnosti zapošljavanja. U kulturnom pogledu je najznačajnija štamparija i izdavalačka kuća Grafička radnja „Logos” u okviru parohije crkve „Svetog Josipa”.
Prirodna sredina sela je jednolična, ali lepa. U okolini naselja nadmorske visine zaravni kreću se oko 102 m pa je teritorija izrazito ravna, mada ima i nekoliko većih humki. Ova prirodna sredina stvara povoljne uslove za poljoprivredu. Totovo Selo je danas napredno stočarsko-ratarsko naselje. Stočarstvo je savremeno organizovano po zahtevima intenzivnog stočarenja. Najjače zastupljene ratarske kulture su pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret. Ratarska gazdinstva su dobro opremljena i mehanizacijom.