| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2019.08.01.
Курина квинтет у "Art Café"-у

03. августа ће се одржати сјајан концерт у "Art Café"-у у Кањижи.
У најављеном Курина квинтету имамо измену, због болести певачице Лауре Курине. Регина Забош певачица евергрин мелодија у свинг ритму, вокалиста џез стандарда и латинске музике замењује Лауру Курину, коју ...

   2019.07.30.
KONCERT GUDAČKOG SASTAVA

Organizator: Regionalni Kreativni Atelje, Kanjiža

SZILÁRD MEZEI STRING SEXTET
SILARD MEZEI GUDAČKI SEKSTET
 
Silard MEZEI– viola, vokal, kompozitor
Čaba GAŠPAR – violina, vokal (RO)
Akoš KESEG – violina
Albert MARKOŠ– violončelo (H)
Lehel VITALJOŠ – kontrabas  (RO)
Zoltan ČANJI– kontrabas
 
Retko imamo priliku ćuti sličan kamerni sastav u Kanjiži, ovaj ...

   2019.07.24.
Десетодневни камп студената са инвалидитетом у Бањи Кањижа

КАЊИЖА: Десетодневни камп за лечење и рехабилитацију студената са инвалидитетом одржава се у Специјалној болници за рехабилитацију „Бања Кањижа”, уз подршку Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Учествује ...

   2019.06.25.
Сложне комшије поравнале пречицу

Пољопривредници из Орома и Чантавира у уторак су се удружили у заједничкој акцији уређења летњег пута између ова два места на северу Бачке. Учествовало је двадесетак пољопривредника који су својом механизацијом изравнали саобраћајницу. Иначе, пољопривредници се већ годинама ...

   2019.06.24.
Празник фолклора у Хоргошу

Ове године Хоргош је био домаћин највеће смотре народних игара и песама у Војводини - 56. Ђенђешбокрета и 43. Дуриндо. Манифестације се сваке године одржавају у другом насељу.

На место званичног отварања на највећој војвођанској смотри неговања традиције, учесници су стигли ...

 
Претрага
 

   2014.02.26.
Тотово Село

Postanak naselja – i sam naziv svedoči o tome – je vezan za ime zemljoposednika Tot Jožefa koji je u blizini svog salaša isparcelisao oranice i prodao, delom podelio svojim nadničarima i bezemljašima. Kasnije, 1905. godine je izgrađena crkva, a u drugoj deceniji našeg veka sagrađena je i škola i žandarmenijska stanica, otvorena je i trgovinska radnja mešovite robe. Na takav način se iskristalisalo istorijsko jezgro današnjeg sela na raskrsnici više poljskih puteva.

Naselje je postalo samostalna administrativna jedinica posle reorganizacije kanjiškog hatara 1948. godine. U ovo vreme se broj stanovnika i povećao napuštanjem i srušenjem salaša, ali u poslednje dve decenije se naglo smanjuje populacija jer školovana i kvalifikovana omladina odlazi u Kanjižu, Suboticu. U 90-tih godina se javljaju pozitivne promene i u administrativnom i u ekonomskom smislu. Totovo Selo je postalo samostalna mesna zajednica, dobilo je poštu a nestala je i saobraćajna izolovanost naselja uspostavljenjem autobuskih veza prema Kanjiži i Subotici. Izgrađen je jedan mlin a i naftno polje je pozitivno uticalo na ekonomski razvoj i mogućnosti zapošljavanja. U kulturnom pogledu je najznačajnija štamparija i izdavalačka kuća Grafička radnja „Logos” u okviru parohije crkve „Svetog Josipa”.
Prirodna sredina sela je jednolična, ali lepa. U okolini naselja nadmorske visine zaravni kreću se oko 102 m pa je teritorija izrazito ravna, mada ima i nekoliko većih humki. Ova prirodna sredina stvara povoljne uslove za poljoprivredu. Totovo Selo je danas napredno stočarsko-ratarsko naselje. Stočarstvo je savremeno organizovano po zahtevima intenzivnog stočarenja. Najjače zastupljene ratarske kulture su pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret. Ratarska gazdinstva su dobro opremljena i mehanizacijom.