| |
|
| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |
|
Близу 90 локалних пензионера учествовало на првом тим билдинг догађају који је одржан у Малим Пијацама. Захваљујући месној заједници, за њих су обезбеђени ручак и пиће, као знак захвалности за активно учешће старијих у животу села.
Већ у четвртак пре подне у дворишту играонице у Малим Пијацама припремала су се јела са роштиља, ... |
|
|
Широм Србије већ су доступне риболовачке дозволе, међутим ове године риболов на Тиси није дозвољен, јер би временом могао довести до несташице рибе. То би могло повећати цену живе рибе – сматрају упућени.
Тек неколико минута пре нашег доласка у у рибарницу у Кањижи стигао је свеж шпиглер, шаран без крљушти. Власник сарађује са три рибњака и три званична рибара са Тисе. Свакодневно је у понуди најмање пет врста рибе, које за сада успевају да набаве. Килограм шарана тренутно кошта 670 динара.
Антун Ђерке власник рибарнице каже: ... |
|
|
Поводом Светског дана вртића, Балинт Јухас, председник Покрајинске скупштине посетио је вртић у Мартоношу где су недавно завршени радови. На објекту је у термоизолацију фасаде и плафон установе, као кречење зграде уложено око 4,4 милиона динара.
Предшколска установе „Наши бисери“ из Кањиже у Мартоношу има вртић „Дуга“ као издвојено одељење која похађа близу 50 деце. Захваљујући реализованој инвестицији, рад ће се одвијати у топлијем и енергетски ефикаснијем објекту.
Отилија Марта, директорка Предшколске установе „Наши бисери“: ... |
|
|
Међународна изложба рукотворина и колекционарства, у заједничкој организацији Мултиетничког хоби клуба и Мађарског културно-уметничког друштва “Озораи Арпад”, води посетиоце кроз свет извезених столњака, хекланих украса, тканина и слика. Догађај се одржава у Основној школи „Јован Јовановић Змај”.
На радовима пристиглим на Међународну изложбу рукотворина и колекционарства (МИРК) могу се видети препознатљиви мотиви мађарских крајева, као и типични елементи српске традиције. Поред тога, изложени су и украсни и практични предмети рађени савременим, модерним техникама. ... |
|
|
Упркос хладном, кишовитом времену, било је оних који су посетили вашар у Малим Пијацама. Иако је број продаваца био нешто мањи него уобичајено, понуда је и даље била богата. Готово све се могло пронаћи што приличи једном правом вашару.
Последња недеља у месецу традиционално ... |
|
|
|
|
|
|
|
|
Postanak naselja – i sam naziv svedoči o tome – je vezan za ime zemljoposednika Tot Jožefa koji je u blizini svog salaša isparcelisao oranice i prodao, delom podelio svojim nadničarima i bezemljašima. Kasnije, 1905. godine je izgrađena crkva, a u drugoj deceniji našeg veka sagrađena je i škola i žandarmenijska stanica, otvorena je i trgovinska radnja mešovite robe. Na takav način se iskristalisalo istorijsko jezgro današnjeg sela na raskrsnici više poljskih puteva.
Naselje je postalo samostalna administrativna jedinica posle reorganizacije kanjiškog hatara 1948. godine. U ovo vreme se broj stanovnika i povećao napuštanjem i srušenjem salaša, ali u poslednje dve decenije se naglo smanjuje populacija jer školovana i kvalifikovana omladina odlazi u Kanjižu, Suboticu. U 90-tih godina se javljaju pozitivne promene i u administrativnom i u ekonomskom smislu. Totovo Selo je postalo samostalna mesna zajednica, dobilo je poštu a nestala je i saobraćajna izolovanost naselja uspostavljenjem autobuskih veza prema Kanjiži i Subotici. Izgrađen je jedan mlin a i naftno polje je pozitivno uticalo na ekonomski razvoj i mogućnosti zapošljavanja. U kulturnom pogledu je najznačajnija štamparija i izdavalačka kuća Grafička radnja „Logos” u okviru parohije crkve „Svetog Josipa”.
Prirodna sredina sela je jednolična, ali lepa. U okolini naselja nadmorske visine zaravni kreću se oko 102 m pa je teritorija izrazito ravna, mada ima i nekoliko većih humki. Ova prirodna sredina stvara povoljne uslove za poljoprivredu. Totovo Selo je danas napredno stočarsko-ratarsko naselje. Stočarstvo je savremeno organizovano po zahtevima intenzivnog stočarenja. Najjače zastupljene ratarske kulture su pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret. Ratarska gazdinstva su dobro opremljena i mehanizacijom.
|
|
|
|
|
|
