| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.09.08.
Оборен рекорд на Купу Тотовог Села

Четврти Куп Тотовог Села одржан је у суботу уз рекордан број стонотенисера из Војводине и региона. На међународно такмичење пријавило се чак 100 учесника, а ове године први пут су уведене и такмичарске категорије за децу. 


Турнир је организовао Стонотениски савез ...

   2026.09.07.
Композиције Бартока у Хоргошу

Мелодије Беле Бартока изведене су у суботу послеподне у врту Виле са сатом у Хоргошу. Овим програмом обележено је 120 година откако је Бела Барток сакупљао народне песме у овом месту, као и 145. годишњица његовог рођења. 


Ове године навршава се и 20 година откако је, ...

   2026.08.31.
VII Кањишки ловачки дан

Такмичење у кувању, гађање мете, наступ ловачких хорниста и разноврсни породични програми – тако је протекао овогодишњи, седми по реду Дан ловаца у Кањижи, који је и овога пута привукао велики број заинтересованих посетилаца и учесника. Манифестација је и ове године била ...

   2026.08.28.
„У ритму слова“

У циљу унапређења квалитета и ефикасности свакодневног педагошког рада са ученицима са посебним образовним потребама, Мађарски национални савет организовао је акредитовану стручну конференцију у свечаној сали Градске куће у Кањижи. На стручном скупу представљена је и ...

   2026.08.25.
Распеване заједнице у Хоргошу

Вишечасовне радионице под називом „Распеване заједнице“ одржавају се у неколико места у Војводини. Програм је реализован у сарадњи мађарског културног програма Петефи, Националног института за културу и Куће традиције, са циљем да се локални хорови и певачке групе ...

 
Претрага
 

   2023.05.24.
Паори у Кањижи радују се повећању државне субвенције

Пољоприведнике радује удвостручена субвенција по основу обрадивог земљишта и повећана премија за млеко, али сматрају да са овим нису решени одређени проблеми у овој области 
Породица Бичкеи из Адорјана неколико деценија већ бави се пољопривредом на свом газдинству. Прошле године по први пут су размишљали о томе да прекину бављење узгојем стоке, или бар смање број грла. На жалост, ни ове године не могу да очекују много тога доброг, каже Марија Бичкеи. Наде јој даје што су се након протеста пољопривредника изборили за повећану субвенцију за обрадиво земљиште и повећање премије за млеко, али у садашњој ситуацији ни то није утешно. Са овог газдинства литар млека откупљујуе се за 40 динара, али није још исплаћена ни премија за млеко, нити преузето млеко. 
„Не могу рећи да се не радујемо премији за млеко, али помало нас баца на колена што се држава према нама односи са више разумевања него што то чине млекаре, откупљивачи. Јер чим се догодило прво повећање од пет динара, одмах су за шест динара смањили цену млека. Сада након повећања од четири динара, одмах је за четири динара мање на обрачуну.“ 
Чаба Боршош, откупљивач и произвођач сматра да је протест пољопривредника био оправдан. Каже да су реални били захтеви за повећање субвенције по обрадивом земљишту и субвенције по млечном грлу, а такође сматра да је коректно повећање цене премија за млеко, али страхује од тога што млекаре и даље ситуацију враћају на старо. Ипак, одређивање цене пшенице сматра нереалним. 
„Ми смо изван Европске уније, граница значајно поскупљује извоз житарица ка Европској унији. За Мађарску и Аустрију можемо можда да транспортујемо житарице речним путем, даље већ не.“ 
На сајту Министарства пољопривреде и званично је објављена субвенција од 18 хиљада динара за обрадиво земљиште, али би и исплата од 40 хиљада по грлу, и увећана премија за млеко, као и преполовљена висина одводњавања требала би ове године да се реализује – изјавила је Ержебет Бата, председница Удружења пољопривредника „Газдакер“ у Кањижи. 
„За наредну годину је остао дизел, што би пољопривреда могла одлично да искористи, исто као и у околним земљама. Као и даље повећање субвенција по основу обрадивог земљишта, то се не појављује у документима, али су дата таква обећања.“ 
Ни једна страна није победила, само је створена таква ситуација која омогућава наставак и подршку пољопривреди – изјавио је Миклош Нађ, председник Савеза аграрних удружења Војводине у емисији „Јавни послови - Közügyek“. 
„Наши пољопривредници раде под истим условима као и пољопривредници у Европској унији, али су тамо субвенције биле много више. Наравно, ових 18 хиљада динара им се приближава, и са тим ће бити много боље, али још увек не достиже ниво Европске уније.“ 
Произвођачи се надају да ће обећања новчана повећана ускоро бити и исплаћена. 

 




Паори у Кањижи радују се повећању државне субвенције