| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.04.22.
На Тиси дозвољено пецање, али не и риболов

Широм Србије већ су доступне риболовачке дозволе, међутим ове године риболов на Тиси није дозвољен, јер би временом могао довести до несташице рибе. То би могло повећати цену живе рибе – сматрају упућени. 

Тек неколико минута пре нашег доласка у у рибарницу у Кањижи стигао је свеж шпиглер, шаран без крљушти. Власник сарађује са три рибњака и три званична рибара са Тисе. Свакодневно је у понуди најмање пет врста рибе, које за сада успевају да набаве. Килограм шарана тренутно кошта 670 динара. 

Антун Ђерке власник рибарнице каже: ...

   2026.04.22.
„Сва деца треба да се развијају у истим условима“

Поводом Светског дана вртића, Балинт Јухас, председник Покрајинске скупштине посетио је вртић у Мартоношу где су недавно завршени радови. На објекту је у термоизолацију фасаде и плафон установе, као кречење зграде уложено око 4,4 милиона динара. 

Предшколска установе „Наши бисери“ из Кањиже у Мартоношу има вртић „Дуга“ као издвојено одељење која похађа близу 50 деце. Захваљујући реализованој инвестицији, рад ће се одвијати у топлијем и енергетски ефикаснијем објекту. 

Отилија Марта, директорка Предшколске установе „Наши бисери“: ...

   2026.04.07.
Отворена је 54. Међународна изложба рукотворина и колекционарства у Кањижи

Међународна изложба рукотворина и колекционарства, у заједничкој организацији Мултиетничког хоби клуба и Мађарског културно-уметничког друштва “Озораи Арпад”, води посетиоце кроз свет извезених столњака, хекланих украса, тканина и слика. Догађај се одржава у Основној школи „Јован Јовановић Змај”. 

На радовима пристиглим на Међународну изложбу рукотворина и колекционарства (МИРК) могу се видети препознатљиви мотиви мађарских крајева, као и типични елементи српске традиције. Поред тога, изложени су и украсни и практични предмети рађени савременим, модерним техникама. ...

   2026.04.01.
Инвестиције у Малим Пијацама уз подршку Владе Мађарске

Упркос хладном, кишовитом времену, било је оних који су посетили вашар у Малим Пијацама. Иако је број продаваца био нешто мањи него уобичајено, понуда је и даље била богата. Готово све се могло пронаћи што приличи једном правом вашару. 
Последња недеља у месецу традиционално ...

   2026.04.01.
Хиљаду плесача из шест земаља на подијуму

Међународни фестивал у модерним уметничким и уличним плесовима „Еуро шоу денс фест“ одржан је 33. пут у Кањижи, где је за два дана на подијуму спортске хале „Бање Кањижа“ наступило око 1.000 учесника из шест земаља. 
Плесачи свих узраста, од најмлађих дечјих састава, ...

 
Претрага
 

   2022.10.26.
Кроз шетњу градом упознавање са историјом места

Под вођством архитекте Золтана Валкаиа поводом Дана општине шездесетак грађана Кањиже је уживало у шетњи центром града , 21. октобра и упознало се са прошлошћу , историјом и вредностима зграда у центру места. 
Присутни су сазнали о  тзв.  Кући лала и њеној пиктури, изградњи Градске куће која је  одувек служила  као седиште  градске управе. Причао је како је Главни трг некада изгледао.Сазнали су о згради садашње Основне школе „Јован Јовановић Змај“ и уживали у историји свог места. 
Градска кућа је изграђена 1911. године јер је Кањижа 1908. стекла ранг града и добила више надлежности и могућности за даљи развој. Грађена је по нацрту будимпештанског архитекте Золтана Рајса у стилу сецесије и спада у највредније у граду. 
Основна школа је изграђена 1901. године била самостанска школа надбискупа Лајоша Хајналда и  данас чува оригинални изглед. 
У центру у Малом парку се налазе скулптуре и бисте знаменитих Кањижана; књижевника Иштвана Конца и сликара Тихомера Добоа, правника и политичара Милоша Димитријевића и композитора Тибора Карашањиа.   
Више информација: 

 




Кроз шетњу градом упознавање са историјом места

Представљање књиге „Кањижа – Живот на обали велике реке“