| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.09.15.
Златна миса свештеника Јене Уташија у Тотовом селу

Свештеник Јене Уташи прославио је у Тотовом селу пола века у служби цркве. У протеклим деценијама није био само духовник, већ је у животу војвођанских Мађара имао одлучујућу улогу у изградњи заједнице. Свечаним програмом и мисом у селу је обележен јубилеј папског освећења ...

   2025.09.11.
Концерт Сегединских симфоничара

У организацији Регионалног креативног Атељеа и уз подршку Националног културног фонда  у Дому уметности у Кањижи, у петак 12. септембра са почетком у 18,00 часова биће одржан концерт Сегединских симфоничара  „ОСАМ ГОДИШЊИХ ДОБА“ :Антонио Вивалди: Четири годишња доба ...

   2025.09.11.
Касни сетва уљане репице

Због врућина које трају од јуна и недостатка падавина, оранице су суве, па су пољопривредници принуђени да одустану од оптималног рока сетве. 
Срећом, понегде је ових дана пала киша, али већина пољопривредних произвођача сматра да, док се земља добро не натопи, радови ...

   2025.09.01.
Безбедније дечије игралиште у Трешњевцу

На иницијативу Омладинског клуба „Павиљнон“ дечије игралиште у Трешњевцу добило је нову, безбеднију опрему. 
Ове године замењен је дотрајао и потенцијално опасан тобоган, у укупној вредности од 180 хиљада динара. Допуњавање дечијег игралишта није новијег датума, ...

   2025.09.01.
ШЕСТИ „КАЊИШКИ ЛОВАЧКИ ДАН” КРАЈ ТИСЕ

Манифестација „Кањишки ловачки дан“ приређена је шести пут на Штранду крај Тисе у Кањижи у суботу, у организаицји ЛУ„Кањижа“, уз учешће рекордног броја кулинарских екипа из ловачких удружења из наше земље и гостију из Мађарске и Румуније. 
Паприкаши од меса ...

 
Претрага
 

   2022.07.29.
Црквена слава у три суседне општине

Сабор светог архангела Гаврила црквена слава у пет храмова три суседне општине. У Ђали и Бантаском Аранђелову и Дан села, у општини Чока је Дан општине.  

По старом календару 13. јула или по новом 26. се слави Сабор светог архангела Гаврила који је установљен у IX веку за време владе царева Василија и Константина порфирородних, као спомен на његово јављање у једној келији у Кареји на Атосу.   

У општини Нови Кнежевац три цркве славе Сабор архангела Гаврила у Ђали и Банатском Аранђелову где је уједно и дан села и у Обилићеву, делу Новог Кнежевца. У општини Чока, месту Чока црква је свечарица и уједно је Дан општине, а у општини Кањижа , у месту Кањижи православна црква је посвећена архангелу Гаврилу, ова црква припада Епархији бачкој, док споменуте четири Епархији банатској. 

Најстарија сачувана од свих цркви свечарица је црква у Ђали која  је изграђена 1794. године, а детаљно реновирана на своју 200-ту годишњицу. 

Православна црква у Банатском Аранђелову је изграђена између 1822 и 1827. године, на месту где је некад била црква плетара у XVIII веку. Иконостас и зидно сликарство урадио  је 1839. године Никола Алексић, а 1908. године иконе на сводовима храма и зидне иконе премалао је Стеван Алексић. 

Храм у Обилићеву је подигнут 1853. године на вишем месту у односу где је била ранија црква плетара. Иконостас је рађен у две етапе, прва недуго после изградње храма, а друга 1911. Као сликари спомињу се Никола Алексић, Стеван Тодоровић и Шпиро Боцарић. За обележавање 150 година храма је урађена рестаурација иконостаса, у последњих неколико годин ради се комплетно реновирање храма које још није завршено. 

Садашњи храм у Чоки је саграђен 1870. године и по локалном предању је четврти саграђен у месту. Иконостас има највећу вредност, 49 икона израђено је у другој половини XVIII века од  стране непознатих аутора. Нажалост, 1931. иконостас је потпуно пресликан од стране Николаја Милишкина и Игњата Ђорђевића. Од 2008. до 2018. је трајала реконструкција храма и завршена је средствима локалне самоуправе у висини 10 милиона динара. 

У Кањижи на темељима старе цркве из 1775. је саграђена садашња 1851. године. Из старе цркве су сачуване четири иконе које су рад Теодора Илића Чешљара. Иконостас у цркви је осликаван од 1859 до 1862. године, а осликавао га је Павле Симић. Храм је недавно потпуно реновиран. 

Народ богобојажљив који је у ове крајеве дошао са великим сеобама определио се да сагради храм Божијем човеку  јер Гаврило на јеврејском језику значи Божији човек. Он је био благовесник, носио је благе, радосне вести и сматра се анђелом чуварем и послушником Божије вере. 

Више информација: 




Нови Кнежевац, Чока, Кањижа – Црквена слава у три суседне општине