| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.10.19.
Сусрет хорова војвођанских Мађара

У оквиру програма обележавања Дана општине, Кањижа је била домаћин XXVI сусрета хорова мађарских певачких друштава у Војводини.


Поносни смо што је наша општина, као домаћин и подршка организаторима, допринела одржавању овог значајног културног догађаја, који поред ...

   2026.10.19.
Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже обележава 30 година постојања

Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже ове године обележава 30 година постојања, а тим поводом синоћ је у Дому уметности приредило гала програм. Поред садашњих чланова, посебним тачкама представили су се и некадашњи чланови друштва.


Друштво је наступило ...

   2026.10.19.
Традиција и у котлићу

У духу очувања традиције и заједништва, у Мартоношу је одржан 15. Дан неговања традиције и такмичење у кувању паприкаша од свињских папака. Око котлића су се и овог пута окупили мештани и учесници из околних насеља, међу којима је било и много оних који се већ годинама редовно ...

   2026.10.15.
Почео Фестивал филмова војвођанских Мађара

Десету годину заредом обележава се Дан војвођанског мађарског филма. Тим поводом је јуче званично почео Фестивал филмова војвођанских Мађара. Љубитељи филма су првог дана манифестације ове године имали прилику да прате пројекције у четири војвођанска места: Ади, Бачкој ...

   2026.10.13.
Традиционална прослава Госпе Фатимске у Мартоношу

Стотине верника поново се јуче поподне окупио на традиционалној прослави Госпе Фатимске у Мартоношу. Ходочасници су стигли из више места широм Војводине како би заједничком молитвом, светом мисом и литијом са свећама одали почаст Богородици. 
Поштовање Фатимске Богородице ...

 
Претрага
 

   2022.07.29.
Црквена слава у три суседне општине

Сабор светог архангела Гаврила црквена слава у пет храмова три суседне општине. У Ђали и Бантаском Аранђелову и Дан села, у општини Чока је Дан општине.  

По старом календару 13. јула или по новом 26. се слави Сабор светог архангела Гаврила који је установљен у IX веку за време владе царева Василија и Константина порфирородних, као спомен на његово јављање у једној келији у Кареји на Атосу.   

У општини Нови Кнежевац три цркве славе Сабор архангела Гаврила у Ђали и Банатском Аранђелову где је уједно и дан села и у Обилићеву, делу Новог Кнежевца. У општини Чока, месту Чока црква је свечарица и уједно је Дан општине, а у општини Кањижа , у месту Кањижи православна црква је посвећена архангелу Гаврилу, ова црква припада Епархији бачкој, док споменуте четири Епархији банатској. 

Најстарија сачувана од свих цркви свечарица је црква у Ђали која  је изграђена 1794. године, а детаљно реновирана на своју 200-ту годишњицу. 

Православна црква у Банатском Аранђелову је изграђена између 1822 и 1827. године, на месту где је некад била црква плетара у XVIII веку. Иконостас и зидно сликарство урадио  је 1839. године Никола Алексић, а 1908. године иконе на сводовима храма и зидне иконе премалао је Стеван Алексић. 

Храм у Обилићеву је подигнут 1853. године на вишем месту у односу где је била ранија црква плетара. Иконостас је рађен у две етапе, прва недуго после изградње храма, а друга 1911. Као сликари спомињу се Никола Алексић, Стеван Тодоровић и Шпиро Боцарић. За обележавање 150 година храма је урађена рестаурација иконостаса, у последњих неколико годин ради се комплетно реновирање храма које још није завршено. 

Садашњи храм у Чоки је саграђен 1870. године и по локалном предању је четврти саграђен у месту. Иконостас има највећу вредност, 49 икона израђено је у другој половини XVIII века од  стране непознатих аутора. Нажалост, 1931. иконостас је потпуно пресликан од стране Николаја Милишкина и Игњата Ђорђевића. Од 2008. до 2018. је трајала реконструкција храма и завршена је средствима локалне самоуправе у висини 10 милиона динара. 

У Кањижи на темељима старе цркве из 1775. је саграђена садашња 1851. године. Из старе цркве су сачуване четири иконе које су рад Теодора Илића Чешљара. Иконостас у цркви је осликаван од 1859 до 1862. године, а осликавао га је Павле Симић. Храм је недавно потпуно реновиран. 

Народ богобојажљив који је у ове крајеве дошао са великим сеобама определио се да сагради храм Божијем човеку  јер Гаврило на јеврејском језику значи Божији човек. Он је био благовесник, носио је благе, радосне вести и сматра се анђелом чуварем и послушником Божије вере. 

Више информација: 




Нови Кнежевац, Чока, Кањижа – Црквена слава у три суседне општине