| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.01.30.
Лепо изгледа пролећно цвеће у пластеницима

Нежно цвеће је досадашње минусе добро поднело, а након блажег времена у последњих неколико дана, и у баштама је већ из земље изникао понеки цвет. 
У ового доба године у вртовима још увек нема много посла. Пролеће је још далеко, али се снег већ отопио, па су се понегде појавили ...

   2026.01.28.
Обука пољопривредника у Кањижи о правилној употреби пестицида

Прошлог октобра у Србији је започела обука о правилној употреби средстава за заштиту биља за регистроване пољопривредне произвођаче. 
Током протеклих месеци у Војводини је око 1.500 пољопривредника похађало ову обуку. Предавање је одржано у уторак уз учешће 46 пољопривредних ...

   2026.01.26.
У општини Кањижа почело је овогодишње регистровање плодореда

Већина пољопривредних произвођача обраћа се канцеларији референта руралног развоја за помоћ како би унос података на онлине платформу протекао без проблема. 
У канцеларији референта руралног развоја у Кањижи тренутно је велика гужва. Пољопривредници су започели ...

   2026.01.22.
Време за Светог Винка: сунце – подруми пуни, магла – празни

Хоргошки ратари изашли су у своје винограде. Иако је тек сутра празник Светог Винка, они су већ данас орезали винову лозу, а жупник је благословио изданке и чокоте у нади доброг рода. 
Празник Светог Винка обележава се 22. јануара и за овај дан везују се бројни обичаји и ...

   2026.01.21.
Поскупела свињетина у продавницама, али су пољопривредници и даље незадовољни

У претходном периоду порасле су цене свињског меса у месарама и на рафовима продавница. То важи и за прасад и за товне свиње, али ни те цене још увек не достижу ниво који би сточарима омогућио да послују са добити. 
Свињогојство је и даље у тешкој ситуацији у Војводини, ...

 
Претрага
 

   2021.08.07.
Четврти Велики светски сусрет Оромчана на северу Бачке

На „Великом светском сусрету Оромчана“, који је минулог викенда приређен четврти пут у организацији МЗ Ором и Удружења „За развој Орома“, окупили су се житељи али и Оромчани из дијаспоре, разасути у варошима у нашој земљи и иностранству.
Нашло се више стотина Оромчана и оних који осећају да припадају овој заједници, да у весељу и дружењу учвршћују везе са завичајем.  
- Задовољни смо одзивом, јер се преко 200 њих унапред пријавило преко интернета, али има нас знатно више јер људи воле да дођу у завичај, да се сретну са родбином, пријатељима и комшијама, да се друже, учвршћују фамилијарне и пријатељске везе и попричају о томе како живе. Из иностранства највише Оромчана је дошло из Немачке и Мађарске, али и из других држава. Манифестација је посвећена нашим људима, у месту где су рођени, онима који су због егзистенције отишли у градове и ван граница наше земље - каже председник Савета МЗ Ором Роберт Леко, напомињући да је важно да људи долазе у родни крај и да их увек радо очекују.
Људи са стране кад дођу, вели Леко, увек примећују да се нешто ради и гради, да села Ором, Долине и Ново Село које обухвата МЗ Ором нису запуштена. Улице су чисте и уредне, такође, паркови и све јавне површине.  
- Увек се нешто ради. Сада је у току Фестивал ветрењаче, где се окупља више хиљада младих, а годишње имамо око 20 разних манифестација, што је важно, да се види да село живи - сматра Леко.  
МЗ Ором има око 1.900 становника, највише у Орому, затим у Долинама и свега стотинак у Новом Селу. Приметно је да људи одлазе у иностранство и из ових села, али Леко сматра да је добро што неко и остаје, тако да нема запуштених кућа, већ их неко одржава.
- Не очекујемо да се они који су отишли у скорије време врате. То не зависи од нас, него од укупних прилика, али верујем да ће се вратити када догурају до пензије - додаје Леко.
Предавање о историји места одржали су Марија Поша, др Лајош Форо и др Шандор Фејеш, а богат програм извела су талентована деца и ансамбли више културно -уметничких друштава. За најлепше баште однеговане ове сезоне награђене су Валерија Ердељи, Ибја Бенак Плетикосић и Валерија Мељкути. У школском дворишту је био вашар рукотворина, било је надметања у малом фудбалу, улицама су се провозали олдтајмери, коњске запреге, док су на месном хиподрому одржане касачке трке.   

Више информација:




Четврти Велики светски сусрет Оромчана на северу Бачке

Одржан четврти „Велики светски сусрет Оромчана“