| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.10.19.
Сусрет хорова војвођанских Мађара

У оквиру програма обележавања Дана општине, Кањижа је била домаћин XXVI сусрета хорова мађарских певачких друштава у Војводини.


Поносни смо што је наша општина, као домаћин и подршка организаторима, допринела одржавању овог значајног културног догађаја, који поред ...

   2026.10.19.
Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже обележава 30 година постојања

Фолклорно плесно друштво „Тиса” из Кањиже ове године обележава 30 година постојања, а тим поводом синоћ је у Дому уметности приредило гала програм. Поред садашњих чланова, посебним тачкама представили су се и некадашњи чланови друштва.


Друштво је наступило ...

   2026.10.19.
Традиција и у котлићу

У духу очувања традиције и заједништва, у Мартоношу је одржан 15. Дан неговања традиције и такмичење у кувању паприкаша од свињских папака. Око котлића су се и овог пута окупили мештани и учесници из околних насеља, међу којима је било и много оних који се већ годинама редовно ...

   2026.10.15.
Почео Фестивал филмова војвођанских Мађара

Десету годину заредом обележава се Дан војвођанског мађарског филма. Тим поводом је јуче званично почео Фестивал филмова војвођанских Мађара. Љубитељи филма су првог дана манифестације ове године имали прилику да прате пројекције у четири војвођанска места: Ади, Бачкој ...

   2026.10.13.
Традиционална прослава Госпе Фатимске у Мартоношу

Стотине верника поново се јуче поподне окупио на традиционалној прослави Госпе Фатимске у Мартоношу. Ходочасници су стигли из више места широм Војводине како би заједничком молитвом, светом мисом и литијом са свећама одали почаст Богородици. 
Поштовање Фатимске Богородице ...

 
Претрага
 

   2017.10.27.
Времешни салаш у Малим Пијацама

У Мале Пијаце најбоље је доћи последње недеље у месецу, кад је велики робно-сточни вашар.

Насеље с тим именом све до 1935. није било на мапама, али су салашари с обале речице Киреш одвајкада ту трговали, па тако оста назив за место, где се не само купује и продаје већ нуди и пријатније угођаје након пазара.

Крај самог вашаришта је „Етно-кућа крај Киреша”, салаш који је удесила Јудита Адамов с породицом, удахнувши му нови живот. Из валова испод ђерма и на бициклу под орахом „прелива се” чуваркућа, беспрекорно је удешена авлија, а у време вашара замирише и овчији паприкаш. У кући су уређене „чиста соба” и „чиста кухиња”, као што су некад биле, а у једној просторији је историја села и месне задруге. Нигде нема истакнуте фирме јер она функционише као породично газдинство.

Салаш је од изградње 1901. припадао породици Нађ, а Адамови су га купила пре седам година, кад је био у прилично лошем стању. Зато Јутка наглашава да свако ко има салаш, треба и да га лепо среди. Као она свој.

Реновирање је изискивало доста труда, али је салаш заблистао. Јутка је препознала шансу да се искаже у сеоском туризму, пошто је након две деценије рада остала без посла у Зем-задрузи „Пољопривреда”. Сточари Малих Пијаца су у време њеног процвата производили највише товљеника у бившој Југи, а затим је, као део система моћне Индустрије меса „29. новембар”, доживела катаклизму. Кад се Јутка запослила у задрузи, било је 90 људи на платном списку у време директоровања Фрање Нађа, од чије је ћерке и купила салаш.

Јуткини родитељи су некад држали гостиону „Фехер” па је наследила угоститељски ген. Кад је купила салаш, отац Антал Фехер јој је, мада у 80. години, здушно помагао. Сам је од цигала уредио улаз код кућног прага, дочекао да се све среди и умро. Подржао ју је у новом послу, као и сестра Естер Абрахам, која држи чувени чувени Ресторан „Абрахам” на Палићу.

Јуткин муж Добривој Пера Адамов, држи се строго мушких послова, старија ћерка Јулија, која живи и ради у Суботици, у време вашара помаже, а млађа Нада се отиснула у Америку и на крузерима компаније из Мајамија плови по белом свету, али повремено враћа на салаш усидрен крај Киреша.

Посетиоци „Етно-куће” паприкаш и палинку дегустирају кад су велики месечни вашари, али дођу и неким другим поводом. Овчији паприкаш у бограчу, увек од целе овце, специјалитет је куће, а палинку која нема мане Јутка је преузела од свог оца. Записала је рецепте да се не забораве, и не знајући да ће јој затребати. Прича да је био врстан бирташ и кувар, волео свој посао, па је паприкаш спремао и по вашарима и свадбама.    

За посетиоце има она и сувенире из своје мануфактуре, попут украсних варјача и лутки од кукурузних ћутки, док љубитељи домаће капљице могу да купе боцу кајсијеваче, виљамовке или неке друге ракије.


Више информација:




Времешни салаш у Малим Пијацама