| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.02.11.
Бесплатни контролни прегледи

У свим амбулантама Дома здравља Кањижа, на целој територији општине биће организовани бесплатни контролни прегледи, захваљујући износу добијеном на конкурсу Завода за родну равноправност – речено је данас, 10. фебруара у Кањижи. 


На територији општине Кањижа ...

   2026.02.09.
Тешка ситуација за свињогојство у Србији

Откупна цена свиња у живој ваги тренутно износи 150 динара по килограму, док се у продавницама, након прераде, креће око 700 динара, а понегде и више. 
Сектор је принуђен на увоз – кажу откупљивачи. У суседним земљама производи се могу набавити још јефтиније, док у Србији, ...

   2026.02.03.
На Испитном балу представило се 29 парова

Догађај и плесна школа која му претходи већ више од четири деценије организују се у Потисју. 
У недељу поподне у Кањижи је на Испитном балу своје умеће представило 29 парова. Елегантне хаљине, свечани сјај, осмеси и задовољна омладина обележили су овај догађај, који је ...

   2026.02.02.
Успех једног изузетног младог човека

Иштван Папди, матурант Пољопривредно-техничког средњошколског центра „Беседеш Јожеф” у Кањижи, освојио је награду за најбољег такмичара ван Мађарске на 5. по реду великом пољопривредном тесту ученика Карпатског басена на мађарском језику који је организовао Мађарски ...

   2026.01.30.
Лепо изгледа пролећно цвеће у пластеницима

Нежно цвеће је досадашње минусе добро поднело, а након блажег времена у последњих неколико дана, и у баштама је већ из земље изникао понеки цвет. 
У ового доба године у вртовима још увек нема много посла. Пролеће је још далеко, али се снег већ отопио, па су се понегде појавили ...

 
Претрага
 

   2017.10.27.
Времешни салаш у Малим Пијацама

У Мале Пијаце најбоље је доћи последње недеље у месецу, кад је велики робно-сточни вашар.

Насеље с тим именом све до 1935. није било на мапама, али су салашари с обале речице Киреш одвајкада ту трговали, па тако оста назив за место, где се не само купује и продаје већ нуди и пријатније угођаје након пазара.

Крај самог вашаришта је „Етно-кућа крај Киреша”, салаш који је удесила Јудита Адамов с породицом, удахнувши му нови живот. Из валова испод ђерма и на бициклу под орахом „прелива се” чуваркућа, беспрекорно је удешена авлија, а у време вашара замирише и овчији паприкаш. У кући су уређене „чиста соба” и „чиста кухиња”, као што су некад биле, а у једној просторији је историја села и месне задруге. Нигде нема истакнуте фирме јер она функционише као породично газдинство.

Салаш је од изградње 1901. припадао породици Нађ, а Адамови су га купила пре седам година, кад је био у прилично лошем стању. Зато Јутка наглашава да свако ко има салаш, треба и да га лепо среди. Као она свој.

Реновирање је изискивало доста труда, али је салаш заблистао. Јутка је препознала шансу да се искаже у сеоском туризму, пошто је након две деценије рада остала без посла у Зем-задрузи „Пољопривреда”. Сточари Малих Пијаца су у време њеног процвата производили највише товљеника у бившој Југи, а затим је, као део система моћне Индустрије меса „29. новембар”, доживела катаклизму. Кад се Јутка запослила у задрузи, било је 90 људи на платном списку у време директоровања Фрање Нађа, од чије је ћерке и купила салаш.

Јуткини родитељи су некад држали гостиону „Фехер” па је наследила угоститељски ген. Кад је купила салаш, отац Антал Фехер јој је, мада у 80. години, здушно помагао. Сам је од цигала уредио улаз код кућног прага, дочекао да се све среди и умро. Подржао ју је у новом послу, као и сестра Естер Абрахам, која држи чувени чувени Ресторан „Абрахам” на Палићу.

Јуткин муж Добривој Пера Адамов, држи се строго мушких послова, старија ћерка Јулија, која живи и ради у Суботици, у време вашара помаже, а млађа Нада се отиснула у Америку и на крузерима компаније из Мајамија плови по белом свету, али повремено враћа на салаш усидрен крај Киреша.

Посетиоци „Етно-куће” паприкаш и палинку дегустирају кад су велики месечни вашари, али дођу и неким другим поводом. Овчији паприкаш у бограчу, увек од целе овце, специјалитет је куће, а палинку која нема мане Јутка је преузела од свог оца. Записала је рецепте да се не забораве, и не знајући да ће јој затребати. Прича да је био врстан бирташ и кувар, волео свој посао, па је паприкаш спремао и по вашарима и свадбама.    

За посетиоце има она и сувенире из своје мануфактуре, попут украсних варјача и лутки од кукурузних ћутки, док љубитељи домаће капљице могу да купе боцу кајсијеваче, виљамовке или неке друге ракије.


Више информација:




Времешни салаш у Малим Пијацама