| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.08.31.
VII Кањишки ловачки дан

Такмичење у кувању, гађање мете, наступ ловачких хорниста и разноврсни породични програми – тако је протекао овогодишњи, седми по реду Дан ловаца у Кањижи, који је и овога пута привукао велики број заинтересованих посетилаца и учесника. Манифестација је и ове године била ...

   2026.08.28.
„У ритму слова“

У циљу унапређења квалитета и ефикасности свакодневног педагошког рада са ученицима са посебним образовним потребама, Мађарски национални савет организовао је акредитовану стручну конференцију у свечаној сали Градске куће у Кањижи. На стручном скупу представљена је и ...

   2026.08.25.
Распеване заједнице у Хоргошу

Вишечасовне радионице под називом „Распеване заједнице“ одржавају се у неколико места у Војводини. Програм је реализован у сарадњи мађарског културног програма Петефи, Националног института за културу и Куће традиције, са циљем да се локални хорови и певачке групе ...

   2026.08.25.
Вашар у Кањижи привукао велики број посетилаца

И ове године догађај је привукао на хиљаде посетилаца. Програм је последњи пут ове године организовала Месна заједница Кањижа, а паралелно са вашаром одржано је и 23. такмичење у кувању перкелта од папака, које је организовала Агрокањижа. 


Вашар у Кањижи представља ...

   2026.08.17.
Овог викенда у Тотовом селу све је у знаку коња

И ове године организован је традиционални Коњички камп доживљаја. Програму се овога пута придружило више од 30 младих из Војводине, који су имали прилику да се из непосредне близине упознају са светом коња. 


Двориште старе школе у Тотовом селу поново је оживело, ...

 
Претрага
 

   2017.10.27.
Времешни салаш у Малим Пијацама

У Мале Пијаце најбоље је доћи последње недеље у месецу, кад је велики робно-сточни вашар.

Насеље с тим именом све до 1935. није било на мапама, али су салашари с обале речице Киреш одвајкада ту трговали, па тако оста назив за место, где се не само купује и продаје већ нуди и пријатније угођаје након пазара.

Крај самог вашаришта је „Етно-кућа крај Киреша”, салаш који је удесила Јудита Адамов с породицом, удахнувши му нови живот. Из валова испод ђерма и на бициклу под орахом „прелива се” чуваркућа, беспрекорно је удешена авлија, а у време вашара замирише и овчији паприкаш. У кући су уређене „чиста соба” и „чиста кухиња”, као што су некад биле, а у једној просторији је историја села и месне задруге. Нигде нема истакнуте фирме јер она функционише као породично газдинство.

Салаш је од изградње 1901. припадао породици Нађ, а Адамови су га купила пре седам година, кад је био у прилично лошем стању. Зато Јутка наглашава да свако ко има салаш, треба и да га лепо среди. Као она свој.

Реновирање је изискивало доста труда, али је салаш заблистао. Јутка је препознала шансу да се искаже у сеоском туризму, пошто је након две деценије рада остала без посла у Зем-задрузи „Пољопривреда”. Сточари Малих Пијаца су у време њеног процвата производили највише товљеника у бившој Југи, а затим је, као део система моћне Индустрије меса „29. новембар”, доживела катаклизму. Кад се Јутка запослила у задрузи, било је 90 људи на платном списку у време директоровања Фрање Нађа, од чије је ћерке и купила салаш.

Јуткини родитељи су некад држали гостиону „Фехер” па је наследила угоститељски ген. Кад је купила салаш, отац Антал Фехер јој је, мада у 80. години, здушно помагао. Сам је од цигала уредио улаз код кућног прага, дочекао да се све среди и умро. Подржао ју је у новом послу, као и сестра Естер Абрахам, која држи чувени чувени Ресторан „Абрахам” на Палићу.

Јуткин муж Добривој Пера Адамов, држи се строго мушких послова, старија ћерка Јулија, која живи и ради у Суботици, у време вашара помаже, а млађа Нада се отиснула у Америку и на крузерима компаније из Мајамија плови по белом свету, али повремено враћа на салаш усидрен крај Киреша.

Посетиоци „Етно-куће” паприкаш и палинку дегустирају кад су велики месечни вашари, али дођу и неким другим поводом. Овчији паприкаш у бограчу, увек од целе овце, специјалитет је куће, а палинку која нема мане Јутка је преузела од свог оца. Записала је рецепте да се не забораве, и не знајући да ће јој затребати. Прича да је био врстан бирташ и кувар, волео свој посао, па је паприкаш спремао и по вашарима и свадбама.    

За посетиоце има она и сувенире из своје мануфактуре, попут украсних варјача и лутки од кукурузних ћутки, док љубитељи домаће капљице могу да купе боцу кајсијеваче, виљамовке или неке друге ракије.


Више информација:




Времешни салаш у Малим Пијацама