| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.11.26.
Хоргош ће и ове године засијати у празничном руху током адвента

Локални Дом културе и огранак Библиотеке „Јожеф Атила” у Хоргошу припремили су мноштво разноврсних и топлих програма за најмлађе и одрасле у најлепшем периоду године. 
У недељу палимо прву свећу на адвентском венцу, што значи да и у Хоргошу почиње адвентски период, ...

   2025.11.24.
Заједничка прослава разноликост народне музике у Адорјану

Десети пут је у Адорјану одржан сусрет цитраша „Одзвања цитра”. 
Место одржавања био је локални Дом културе, где су наступили састави из околних насеља. Циљ манифестације је био да се овај инструмент популаризује и да се традиција свирања на цитри сачува и пренесе ...

   2025.11.20.
Житарице добро напредују

Јесење житарице лепо напредују у општини Кањижа, док већи део парцела посејаних уљаном репицом није никнуо, а тамо где јесте, постоји сумња да ће биљке довољно ојачати. 
Сходно томе, на пролеће очекује се да ће површине под кукурузом и сунцокретом бити веће од планираних, ...

   2025.11.18.
Благодети воде Чудотворног бунара у Граду тишине

Темељи бањског туризма у Кањижи су зачети почетком прошлог века, када је захваљујући предузимљивом пословном човеку Херману Гринфелду (1864-1926) лековита топла вода из бунара у варош доведена са пашњака Јараш удаљеног шест километара и 1913. године оснивањем Акционарског друштва ...

   2025.11.12.
У Кањижи награђени истакнути педагози

Поводом дана педагога Удружење просветних радника општине Кањижа одржало је у Дому културе свечану академију на којој су уручене награде за педагога године и за стручњаке у општинским институцијама. 
Циљ манифестације је био да се на достојан начин захвали васпитачима, ...

 
Претрага
 

   2017.10.27.
Времешни салаш у Малим Пијацама

У Мале Пијаце најбоље је доћи последње недеље у месецу, кад је велики робно-сточни вашар.

Насеље с тим именом све до 1935. није било на мапама, али су салашари с обале речице Киреш одвајкада ту трговали, па тако оста назив за место, где се не само купује и продаје већ нуди и пријатније угођаје након пазара.

Крај самог вашаришта је „Етно-кућа крај Киреша”, салаш који је удесила Јудита Адамов с породицом, удахнувши му нови живот. Из валова испод ђерма и на бициклу под орахом „прелива се” чуваркућа, беспрекорно је удешена авлија, а у време вашара замирише и овчији паприкаш. У кући су уређене „чиста соба” и „чиста кухиња”, као што су некад биле, а у једној просторији је историја села и месне задруге. Нигде нема истакнуте фирме јер она функционише као породично газдинство.

Салаш је од изградње 1901. припадао породици Нађ, а Адамови су га купила пре седам година, кад је био у прилично лошем стању. Зато Јутка наглашава да свако ко има салаш, треба и да га лепо среди. Као она свој.

Реновирање је изискивало доста труда, али је салаш заблистао. Јутка је препознала шансу да се искаже у сеоском туризму, пошто је након две деценије рада остала без посла у Зем-задрузи „Пољопривреда”. Сточари Малих Пијаца су у време њеног процвата производили највише товљеника у бившој Југи, а затим је, као део система моћне Индустрије меса „29. новембар”, доживела катаклизму. Кад се Јутка запослила у задрузи, било је 90 људи на платном списку у време директоровања Фрање Нађа, од чије је ћерке и купила салаш.

Јуткини родитељи су некад држали гостиону „Фехер” па је наследила угоститељски ген. Кад је купила салаш, отац Антал Фехер јој је, мада у 80. години, здушно помагао. Сам је од цигала уредио улаз код кућног прага, дочекао да се све среди и умро. Подржао ју је у новом послу, као и сестра Естер Абрахам, која држи чувени чувени Ресторан „Абрахам” на Палићу.

Јуткин муж Добривој Пера Адамов, држи се строго мушких послова, старија ћерка Јулија, која живи и ради у Суботици, у време вашара помаже, а млађа Нада се отиснула у Америку и на крузерима компаније из Мајамија плови по белом свету, али повремено враћа на салаш усидрен крај Киреша.

Посетиоци „Етно-куће” паприкаш и палинку дегустирају кад су велики месечни вашари, али дођу и неким другим поводом. Овчији паприкаш у бограчу, увек од целе овце, специјалитет је куће, а палинку која нема мане Јутка је преузела од свог оца. Записала је рецепте да се не забораве, и не знајући да ће јој затребати. Прича да је био врстан бирташ и кувар, волео свој посао, па је паприкаш спремао и по вашарима и свадбама.    

За посетиоце има она и сувенире из своје мануфактуре, попут украсних варјача и лутки од кукурузних ћутки, док љубитељи домаће капљице могу да купе боцу кајсијеваче, виљамовке или неке друге ракије.


Више информација:




Времешни салаш у Малим Пијацама