| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2017.12.13.
LogiCode Club у Кањижи

Образовно-културна установа “Cnesa” и LogiCode Club организује клуб програмирања у Кањижи на српском језику за децу од 9 до 16 година. Развијајући сопствене игрице деца вежбају логичко мишљење, способност сложеног начина размишљања, креативност и самопоуздање. Рок пријаве је ...

   2017.12.12.
Сусрет панонских уметника у Кањижи

Војвођански ликовни круг из Кањиже баш уме да окупи сликаре, од Потисја, северне и западне Бачке, преко Новог Сада, Срема и Београда, па све до југа Баната. Тродневна колонији приређена је у част кањишког сликара Тихамера Добоа Цигоње (1937–1987), на иницијативу челнице Круга ...

   2017.12.06.
Фестивал у Адорјану: За ручак се појело 8.500 кобасица и 1.500 хурки

Фестивал хурки и кобасица у Адорјану 25. novembra је приређен седми пут, а целодневни кулинарски и културно забавни програм био је велика гозба за преко 10.000 посетилаца из војвођанских места и иностранства. У справљању кобасица и хурки такмичило се 109 екипа из Србије, Мађарске, Румуније ...

   2017.12.06.
Бање заслужују подршку

Потпредседник Покрајинске владе и ресорни покрајински секретар за привреду и туризам Иван Ђоковић на свечаности поводом Дана бање Кањижа и 104. годишњице постојања и континуираног рада ове бање, изјавио је да је установа настала као плод приватно јавног партнерства што је ...

   2017.11.20.
Дефибрилатор за амбуланту у Орому

Нови апарат је директорки Дома здравља Кањижа Каролини Ђолаи уручио председник Савета МЗ Ором Роберт Леко, у присуству мештана и потпредседника Покрајинске владе Михаља Њилаша, који је и заменик председника Савета МЗ Ором, јер стално живи у овом месту кањишке општине.

Директорка ...

 
Претрага
 

   2017.09.28.
Уштеда на берачу, губитак у зрну кукуруза

Суша је ове године оставила трага широм Војводине, па и у атару Велебита на северу Бачке. Млади фармер Милутин Граовац уверава да ће се трудити да одрже број грла матичног стада крава музара, али указује да ће можда испаштати тов јунади.

„Нећемо имати бербу кукуруза јер је на свих 50 јутара отишао у силажу. Ту смо уштедели на берачу и комбајнирању, али рачуница сигурно неће бити иста јер је велики губитак у зрну. Куповаћемо концентровану храну, што једино и можемо, јер кабасту храну морамо имати нашу“, каже Милутин Граовац који је апсолвент на сточарском смеру на Пољопривредном факултету у Новом Саду, а определио се за останак у селу, где води имање заједно са родитељима.

Сада је неизвесно да ли ће прилике на говедарској фарми моћи да бар донекле “испеглају” изостанак бербе кукуруза. На фарми породице Граовац су са поменутих површина под кукурзуом спремили преко 60 вагона силаже, јер је тако праве да је буде преко целе године, па чак и да претекне. Посао на спремању силаже потрајао је 12 дана.

На фарми је око 30 крава, с тим да су 25 на мужи а остале су засушене, остало су телад, јунице и товна јунад. Млекари “Имлек” у Суботици месечно се испоручује око 17.000 литара млека. Потомство од музара остаје на фарми, па се мушка телад тови а женска углавном остају за даљу репродукцију. Годишње се утови до 20 бикова, а Милутин вели да је садашња цена од 1,9 до два евра за килограм задовољавајућа, поготово што држе сименталце који су цењенији и постижу за њих добру цену код купаца са југа Србије.

За краве ће морати да се купује храна

Цена млека које са фарме Граовац постижу је 34 динара, поправила се за два динара у односу на претходни период, зато што имају уговор са млекаром да шест месеци касне за просечном ценом у ЕУ, која је тренутно 36-37 динара

Млади фармер из Велебита сматра да предложено повећање премије за млеко са седам на 10 динара значајно може да утиче да се стање у млечном говедарству поправи, али још не види ефекте референтне лабораторије у Новом Саду која је почела са радом, поготово што су били чак задовољни радом лабораторије у Суботичкој млекари са којом успешно сарађују.

Цена млека које са фарме Граовац постижу је 34 динара, поправила се за два динара у односу на претходни период, зато што имају уговор са млекаром да шест месеци касне за просечном ценом у ЕУ, која је тренутно 36-37 динара.

Милутин је уверен да, ако се испоштује тај уговор, цена млека је перспективна и има наде да ће се повећати можда већ крајем године. За похвалу је, каже Милутин, што “Имлек” и млеко и премију исплаћује на време.

Он мисли да би рад референтне лабораторије могао бити експедитивнији и да се више понашају домаћински, да треба да истраже тржиште, да фармере питају шта их тишти, односно да рачунају да ће годинама радити са фармерима, а не да само рутински одрађују посао за своју плату.

Милутин и отац му Ђорђе Граовац, на истом грунту у Велебиту воде два пољопривредна газдинства, бавећи се заједно ратарењем на 90 катастарских јутара, које је подређено обезбеђењу довољно сточне хране за краве музаре и тов јунади, са око 90 грла, јер дугорочно опредељење им је да тржишту као финалне производе испоручују млеко и товну јунад.

Милутинов отац Ђорђе, када се уверио да син види будућност у пољопривреди и на селу, одлучио је да му препусти половину имања и да раде ортачки.

Више информација:




Котрљање равницом: Уштеда на берачу, губитак у зрну кукуруза