| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.03.11.
Подршка за пољопривреднике је добродошла

Због ниских откупних цена, слабе потражње и суше, произвођачи се налазе у тешкој ситуацији. Тренутно је висина субвенција оно што свакако доноси сигуран новац сваком газдинству.
Ресорно министарство је пре три године повећало износ подршке по хектару на 18 хиљада динара, ...

   2025.03.06.
Не очекују се поплаве

Водостај Тисе је тренутно на нивоу који се може назвати нормалним, што је било карактеристично за овај период године и протеклих деценија.
Ниво воде не даје разлог за забринутост, јер је ова река, и поред мало падавина и снега, увек била на сличном нивоу.
Према јутрос ...

   2025.03.06.
Наставља се подношење захтева за подстицаје по хектару

Произвођачи то могу учинити до 25. марта на сајту е-Аграр или у локалним канцеларијама саветника за рурални развој. 

У Србији има око 400 хиљада регистрованих газдинстава, док је у општини Кањижа тај број близу 3 хиљаде. Као резултат тога, чекања код саветника за рурални ...

   2025.03.03.
ДНЕВНИК У МАЛОМ ПЕСКУ

Село у којем се српски не дивани, а крава има више него људи.
Мали Песак је једно од оних села у којима има више грла крава него становника, а сразмера је бар шест према један, па будући да у овом селу при општини Кањижа живе свега 102 становника, финална рачуница је јасна.  

   2025.03.03.
Обележен Дан школе у Трешњевцу

Јанош Арањ би ове године напунио 208 година. Школа у Трешњевцу је као своје узела име овог песника 2015. године, и од тада сваке године културно-уметничким програмом обележавају ову годишњицу.
Рецитацијама и песмом одали су почаст Јаношу Арању,чије има школа носи. Поред ученика, ...

 
Претрага
  

   2017.02.02.
Бања Кањижа тражи узор у мађарском моделу

Пре 104 године, предузетник Херман Грунфелд направио је купатило и природно лечилиште у Бањи Кањижа. Oд тада, ово место походе људи који пате од костобоље, псоријазе и других здравствених проблема. Постоји легенда о Ромкињи коју је болела нога и није могла да хода, али је после неколико купања оздравила и удала се. Њој је подигнут и споменик испред Специјалне болнице у Кањижи, граду између Сенте и Сегедина. Бања Кањижа је пример успешног спајања лековитог фактора и стручног кадра, али они узор за даљи напредак виде у решењима из суседне Мађарске, где су уз помоћ државног „Сечењи плана” за мање од три деценије бањски туризам подигли на највиши ниво.

Др Слободанка Дрндарски, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, годинама је радила као помоћник директора и начелник службе рехабилитације ове установе, а већ шесту годину је директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа”. Др Дрндарски каже за „Политику” да располажу са 300 постеља, од чега је 140 у мрежи здравства, а остало је на тржишту. Осим здравствене делатности стационарног и амбулантног типа, примају на лечење и оне који су одсели у околним хотелима и приватном смештају.

Сада у бањи почиње обнављање базенског блока, за шта су од републике добили 10 милиона динара, а још 15 улажу сами. Прошле године Бања Кањижа имала је приход од 270 милиона динара, од чега је око 60 одсто остварено на тржишту.

Више информација:




Бања Кањижа тражи узор у мађарском моделу