Мартонош је једна од девет месних заједница општине Кањижа. Још 1237. године се спомиње у писаним документима. До 1965. године Мартонош се водио као општина , а данашњи грб општине Кањижа је уствари био грб Мартоноша. 
-У Мартоношу су се током векова смењивали прво Мађари, па Срби, па наизменично. За време Турака село је неколико пута паљено, а данашњи изглед има од 1910. година када  је направљена зграда Месне заједнице, па зграда Основне школе  и постао је мали градић са институцијама – започиње причу председник Савета месне заједнице Гергељ Хорват. – У центру села сада заједно живе и Срби и Мађари. Некада је Мартонош имао 7.000 становника и граница му је била до Чантавира. 
Данас у селу живи 1.200 становника. У њему постоји Основна школа на мађарском наставном језику, забавиште, библиотека, Месна заједница , амбуланта, пошта, две цркве: православна која је најстарија у Бачкој из из средине XVIII века ( неки тврде да је с почетка XVII) и римокатоличка из 1856. године. Ове године је свештеник из Мртоноша Золтан Шевелин добио општинско признање Плакету “Про урбе” за преко педесет година рада у цркви у Мартоношу И ширењу како вере, тако и културе не само у селу неко и околини. 
Становништво се у селу претежно бави пољопривредом ,а остали раде у локалним привредним субјектима највише за производњу зачина. – У селу су  најпознатији ТЕЛЕК паприка, СД паприка, СД БИТЕ паприка и има приватника који се баве занатима. Млађе становништво свакодневно одлази у Мађарску да ради  и многи су у потрази за послом насушним  – каже председник Хорват. Ученицима Основне школе којих има 98  Месна заједница сваке године приреди новогодишње пакетиће јер ова месна заједница има месни самодопринос и може колико-толико да помаже селу.  
-Амбуланта у селу ради свакодневно, а лекар долази три пута недељно. Захваљујући конкурсима, АПВ и општини обновљена је зграда школе , остало је да се уради спољашња фасада ,а крајем године јеи завршено реновирање  изолације  спољашњег изгледа зграде забавишта – каже Гергељ Хорват који је већ 12 година председник Савета МЗ. 
Месна заједница покушава да реши различите проблеме људима који су у неприлици  и проблемима,  од грејања , до исхране  заједно са Центром за социјални рад. 
Село има Дом културе  стар 180 година који је обновљен 2019 . У селу постоји и КУД “Братство” који финкционише 100 година и бави се фолклором , хором, до недавно су   имали   и глумачку секцију. При КУД-у су и жене које се баве ручним радовима . У селу функционише и огранак Удружења пензионера из Кањиже и имају своје просторије. 
-Село има Удружење риболоваца “Шаран” које организује такмичење у кувању рибље чорбе више од 20 година првог викенда у августу месецу на којем имамо преко 1.000 учесника  са преко 70 екипа и мађународног је карактера. Такође, имамо и Фудбалски клиуб “Јединство” које се такмичи у нижој Бачкој лиги и ради се рекреативно , а простор за игру је апсолутно функционалан и реновиран –  с осмехом говоци Гергељ Хорват. 
У мају месецу се обележава Летњи Свети Никола , црквена слава која је као Дан села и има много посетилаца . Слава римокатоличке  цркве “Света Марија” је 12 септембра и тада се окупља становништво. Такође, се обележава Фатинско указивање” 13. октобра  које има обележје ходочашћа где римокатолици долазе из целе Војводине у Мартонош и после Свете мисе   носе се литије по селу. 
Мартонош је познат по такмичењу у кувању свињских папака- паприкаша, крајем септембрар , ове године је било 26 екипа, а прошле 56. Спонзори такмичења  су  ЗЗ паприка и месна заједница. 
На туристичкој мапи  општине  Кањижа Мартонош пружа посету  Етно кући  која је стара више од 100 година -”Етно савана” која пружа и услуге смештаја и Спомен кућа која је уређена као споменик за жртве II светског рата. 
По речима председника Савета МЗ Хорвата селу недостаје путна и комунална инфраструктура за отпадне воде и кад би се ово решило било би идеално живети у овом селу јер од септембра имају и редовне аутобуске линије док траје школска година. 
Мартонош је на самој граници јер Тиса  – старо корито је на самој граници и дели село од Мађарске, те су имали поприлично проблема са мигрантима 10 година и у последње време се смирило и захвални су Унутрашњој безбедности  Р Србије што им је решило проблем. 
Мартоношани су по прирпди весели  и воле славља, вредни су и радни, а то се види и у самом селу јер оно одише уредноћу и чистоћом. 

Више информација: