| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.04.27.
Такмичење у бенч пресу и powerliftingu у Кањижи

Током викенда у Кањижи се одржавају државно првенство у бенч пресу и гала куп у powerliftingu, односно дизању снаге. Дводневни догађај организује Powerlifting савез Србије, а домаћин је спортска хала Бање Кањижа. 

У суботу су снаге одмерили искључиво такмичари из Србије, док у недељу долазе и спортисти из Мађарске и Румуније. На такмичењу учествују и представници Кањиже. Међу њима је и Давид Апро, који се такмичи у поwерлифтингу и овим спортом бави се две и по године. 

„– Овај спорт даје снагу човеку и то је заправо разлог зашто сам почео да се бавим њиме. 

– Шта за тебе значи ово такмичење? 

– То је ново искушење након првенства у Мађарској. Занимају ме противници и колико је јака конкуренција.“ 

На такмичењу учествује око 200 спортиста, жена и мушкараца, подељених по категоријама узраста и тежине. 

Милан Смиљанић, председник Powerlifting савеза Србије, истакао је: ...

   2026.04.24.
Тим билдинг за пензионере у Малим Пијацама

Близу 90 локалних пензионера учествовало на првом тим билдинг догађају који је одржан у Малим Пијацама. Захваљујући месној заједници, за њих су обезбеђени ручак и пиће, као знак захвалности за активно учешће старијих у животу села. 

Већ у четвртак пре подне у дворишту играонице у Малим Пијацама припремала су се јела са роштиља, ...

   2026.04.22.
На Тиси дозвољено пецање, али не и риболов

Широм Србије већ су доступне риболовачке дозволе, међутим ове године риболов на Тиси није дозвољен, јер би временом могао довести до несташице рибе. То би могло повећати цену живе рибе – сматрају упућени. 

Тек неколико минута пре нашег доласка у у рибарницу у Кањижи стигао је свеж шпиглер, шаран без крљушти. Власник сарађује са три рибњака и три званична рибара са Тисе. Свакодневно је у понуди најмање пет врста рибе, које за сада успевају да набаве. Килограм шарана тренутно кошта 670 динара. 

Антун Ђерке власник рибарнице каже: ...

   2026.04.22.
„Сва деца треба да се развијају у истим условима“

Поводом Светског дана вртића, Балинт Јухас, председник Покрајинске скупштине посетио је вртић у Мартоношу где су недавно завршени радови. На објекту је у термоизолацију фасаде и плафон установе, као кречење зграде уложено око 4,4 милиона динара. 

Предшколска установе „Наши бисери“ из Кањиже у Мартоношу има вртић „Дуга“ као издвојено одељење која похађа близу 50 деце. Захваљујући реализованој инвестицији, рад ће се одвијати у топлијем и енергетски ефикаснијем објекту. 

Отилија Марта, директорка Предшколске установе „Наши бисери“: ...

   2026.04.07.
Отворена је 54. Међународна изложба рукотворина и колекционарства у Кањижи

Међународна изложба рукотворина и колекционарства, у заједничкој организацији Мултиетничког хоби клуба и Мађарског културно-уметничког друштва “Озораи Арпад”, води посетиоце кроз свет извезених столњака, хекланих украса, тканина и слика. Догађај се одржава у Основној школи „Јован Јовановић Змај”. 

На радовима пристиглим на Међународну изложбу рукотворина и колекционарства (МИРК) могу се видети препознатљиви мотиви мађарских крајева, као и типични елементи српске традиције. Поред тога, изложени су и украсни и практични предмети рађени савременим, модерним техникама. ...

 
Претрага
 

   2025.12.08.
Узгој купуса у Хоргошу

У наредном приказу представићемо читав пут купуса - од поља до посуде за кисељење. Приказаћемо како се обавља берба, како се бирају најквалитетније свеже главице, као и поступак рендања и традиционалног кисељења. 
У породици Јо из Хоргоша рад не стаје – управо је у току берба купуса. 
Тамаш Јо пољопривредни произвођач каже: „Ја се већ 15 година бавим узгојем поврћа. Моја породица се поврћарством бави више од 50 година, посебно узгојем купуса. Тренутно смо у Хоргошу, на плодним песковитим њивама. Берба купуса је при крају, и сада можемо да уберемо веома зреле главице.” 
Ипак, није свеједно како то радимо. Тамаш нам је то показао. 
„Увек пазимо да купус пажљиво одвојимо са стране и да не засечемо главицу, затим уклонимо евентуалне ружне спољашње листове и очистимо га од могућих оштећења, тако да добијемо савршен купус. Сада ћу овај купус пресећи на пола да покажем унутрашњост. Овде можемо видети да је купус леп, бео, зрео и погодан за прераду и кисељење. Трудимо се да гајимо сорте које су тражене на локалном тржишту, а истовремено погодне за кисељење.” 
Као што се често каже: рутина и године искуства. Тако је и овде, јер је Тамаш током година и уз много рада сам научио шта, када и како треба радити. 
„Тренутно смо са парцела успели да уберемо принос од 100 тона по хектару, што је изванредно, упркос томе што смо имали суву годину. Наводњавање је веома интензивно. Радове започињемо још веома рано у пролеће, када садимо једну сорту, а крајем лета другу. У том периоду почиње садња купуса, која траје од почетка јула и наставља се континуирано, тако да купус можемо брати од октобра па све до средине зиме. Тренутно рад почиње око 8 сати, али у пролеће смо већ од 5 ујутру на пољима како бисмо избегли велике врућине. Посла је много, јер на готово 5 хектара узгајамо поврће, двапут годишње. Бербу обављамо уз неколико радника, радећи сваког дана. Ово је истовремено и посао и позив; 15 година искуства је оставило трага, и не могу да напустим ову професију.” 
Стигли смо у прераду. Хајде да видимо како функционише процес прераде! 
„Овако изгледа сецкање купуса код нас. Као што видимо, колега прво извади кочањ, како се током сечења купус не би задржао у комаду, затим га ставља на секаче, и тако исецкани купус аутоматски пада у посуду. Када се посуда напуни, заменимо је и додамо зачине.” 
Сада ће нам Тамаш демонстрирати како се купус у главицама припрема за кисељење. 
„Сечемо кочањ кружно, оштрим ножем. Када је то готово, додајемо одговарајућу количину бибера у зрну, мало кима, а затим све посипамо сољу и стављамо у бурад. Прераду поврћа, посебно кисељење, започели смо 2018. године, јер нас је слаба продаја свежег поврћа подстакла да пронађемо начин да искористимо поврће. Тако смо се посветили кисељењу и паковању. Наша роба се продаје на локалним пијацама, где постоји и потражња. Књига рецепата моје баке, која потиче од моје прабаке, и даље нам је водич, и строго се придржавамо тих традиционалних рецепата. У преради су главне моја мајка и сестре, док сам ја задужен за рад на пољу. Укус је следећи по важности, у Војводини је другачији него у Мађарској, па се прилагођавамо локалном тржишту. Која је тајна? По мом мишљењу, потребно је посветити довољно времена, користити квалитетне састојке и добре зачине, а све се заснива на љубави којом се припрема.” 
Поставља се питање да ли се исплати бавити овим послом? И да ли ће неко у породици Јо наставити вишедеценијски рад? 
„Мој главни циљ је да од овога можемо живети, а нова генерација – моја мала ћерка, која често трчкара овде – види како радимо. Верујем да ће и она једног дана наставити нашу традицију. Вреди се бавити овим послом, али захтева много рада. Ко је спреман на рад, нека се упусти у овај посао.” 

Више информација: 




Узгој купуса у Хоргошу – Тајне кисељења