| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2019.06.25.
Сложне комшије поравнале пречицу

Пољопривредници из Орома и Чантавира у уторак су се удружили у заједничкој акцији уређења летњег пута између ова два места на северу Бачке. Учествовало је двадесетак пољопривредника који су својом механизацијом изравнали саобраћајницу. Иначе, пољопривредници се већ годинама ...

   2019.06.24.
Празник фолклора у Хоргошу

Ове године Хоргош је био домаћин највеће смотре народних игара и песама у Војводини - 56. Ђенђешбокрета и 43. Дуриндо. Манифестације се сваке године одржавају у другом насељу.

На место званичног отварања на највећој војвођанској смотри неговања традиције, учесници су стигли ...

   2019.05.29.
Обавештење жетеоцима у Општини Кањижа

Као сваке године, и ове ће се морати извршити технички преглед у погледу противпожарне заштите свих комбајна и трактора, који врше превоз семена и сламе као и пресовање. Преглед ће се вршити од стране комисије за преглед пољопривредних машина Општинског Ватрогасног Савеза ...

   2019.05.14.
Колико се познајемо у Кањижи: Знање и дружење јачају поверење

Домаћин регионалног квиз такмичења у оквиру 13. серијала квиза војвођанских средњошколаца „Колико се познајемо“, после Сомбора и Мужље, била је Кањижа. Учествовали су средњошколци из Сенте, Кањиже, Аде, Бечеја, Новог Сада, Темерина, Куле и Чоке.

Квиз „Колико се ...

   2019.05.14.
Обележен дан основне школе „Карас Каролина" у Хоргошу

Свечаности су присуствовали  Михаљ Њилаш, покрајински секретар за образовање и Анамариа Вичек, државни секретар у Министарству просвете.

Ученици, наставници и њихови гости на свечаности поводом дана школе  окупили су се око бисте Каролине Карас.  Ђаци школе представили ...

 
Претрага
 

   2014.02.26.
Мале Пијаце

Male Pijace – uzalud bismo ovaj naziv tražili čak i najboljim geografskim kartama izdatim pre 1935. godine, iako ima izvrstan položaj: plodno ostrvo u zagrljaju Telečke visoravni (ovde je zovu: Orompart), nekada čuvenog Kiriša i neplodnog Jaraša, na susretu peskovitog zemljišta sa crnicom, brežuljaka sa pašnjacima i ovih sa ritovima – Severna Bačka u minijaturi. Kiriška Pijaca (Körös-piac), a od 1938. konačno Male Pijace (Kispiac) je zakasneli naslednik prastarih naselja, čija se istorija gubi u krvavim olujama daleke prošlosti, na koje ukazuju samo pojedini nazivi ili po koji stari grob (najznačajnije nalazište je otkriveno kraj Kiriša 1964. godine – iz dobe seobe naroda) svedoči o prisustvu čoveka od davnina.
U srednjem veku na ovom raznolikom tlu nalaze se dva sela. Prvo – 1333. – Pusta Ighaz (Puszta-Egyház) koje i nakon više decenijske turske vladavine, 1590. godine još uvek ima 22 oporezovanih kuća (kada na primer Senta ima samo 8). Nešto kasnije se javlja „Vastorok” ili „Vastorka”, a potom – vekovima samo pustoš, sa po kojim zalutalim imenom, koja predanje deformiše, ali se lako mmože pratiti: Puczai Puszta, Pucsut, Pucs, ili Stara Torina – Salatornja. Biografija drugog starog naziva se takođe lako prati: Ostorak – Ostora – Ostorka – Ustorka, a „objašnjenje” se sâ mo nudi narodnoj etimologiji: toliko je daleko od svega, kao vrh biča (mađarski: ostor).

U međuvremenu je istorija izmenila status ovog kraja: prestaje turska vladavina, a celo ovo područje se orijentiše prema graničarskom Martonošu i dugi niz godina – sve do nedavnina – deli njegovu sudbinu u dobru i zlu.

Pored srpskih graničarskih porodica koje uživaju određene beneficije – a neki od njih (Eremićevi, Đurišićevi) postaju plemići i steknu posede i kraj Kiriša – sredinom XVII. veka naseljavaju se mađarski kolonisti koji rade kao nadničari na imanjima posednika. Grade se salaši, formira se za ovo područje karakterističan salaški region i razvija se tipičan način življenja: leti na salašu, zimi u selu.
Opustošeni kraj se dakle ponovo naseljava: kraj starih ruševina, ili čak od njihovih ostataka, na njihovom mestu dižu se nove zgrade u koje se useljavaju siromašni salašari. Neki od njih stiču male posede, na njima podižu svoje domove.

No, bez obzira na tužbe, kraj koji se označava nazivima: Martonoški salaši, Kiriš, Oštorak, Stara Torina ili Szalatornya, i dalje se naseljava. Godine 1874. gradi se prva škola (na Subotičkom putu), čuvena čarda, u koju zalaze i „bećari” i kraj puteljaka se formiraju nizovi salaša, sa tendencijom koncentracije u naselje.

Krajem XIX. i početkom XX. veka, paralelno sa razvojem robne proizvodnje i dinamičnijim razvojem saobraćaja, dolazi do izražaja pogodan položaj današnjih Malih Pijaca za razmenu robnih viškova okolnih područja koja su se specijalizovala za proizvodnju određenih kultura: žito, kukuruz, vino, voće, stoke i stočnih proizvoda. Ovde se održavaju ogromne pijace koje podjednako posećuju Subotičani, Horgošani, Kanjižani, Oromčani, kasnije i Velebićani, Trešnjevčani, pa čak i Čantavirci. Lokacija pijaca se menja zavisno od materijalnog uticaja pojedinog trgovca ili gostioničara (Ilija, Vereš, Kenjereš, Goldštejn) na opštinske očeve u Martonošu, pa se – zavisno od toga u čijem je regionu, menja i naziv pijace: Goldštejnova, Ilijina itd. ali ostaje činjenica velikih i malih čuvenih pijaca.

Razvoj jedne privredne grane utiče i na druge: podstiče njihov razvoj. Tako se u selu razvija vinogradarstvo, ratarstvo, stočarstvo, ribolov na Kirišu, čija je plitka, ali plahovita voda okretala ogromne točkove sedam vodenica (nazvanih „potyogók”). Domaća radinost, a posebno korparstvo – nasleđeno iz Martonoša – je takođe u punom cvatu. Blizina okolnih naselja je međutim – pored očite koristi – prouzrokovala da se selo nikako nije moglo osamostaliti.
Zaostalost, položaj „bogu iza leđa” nestaje tek pedesetih – šezdesetih godina, zahvaljujući elektrifikaciji, priključnom putu, razvoju školske mreže, amaterske kulturne delatnosti, izgradnji doma zdravlja i doma kulture, jačanju društvenog sektora u poljoprivredi (PK „Bačka” Horgoš). Sve ovo ubedljivo govori o perspektivama kako naselja, tako i njegovih oko 3.800 stanovnika, koji – verno čuvajući svoje tradicije, znaju se otvoriti prema novom, zaslužujući time položaj pažnju i simpatije.