| |
|
| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |
|
Поводом Светског дана вртића, Балинт Јухас, председник Покрајинске скупштине посетио је вртић у Мартоношу где су недавно завршени радови. На објекту је у термоизолацију фасаде и плафон установе, као кречење зграде уложено око 4,4 милиона динара.
Предшколска установе „Наши бисери“ из Кањиже у Мартоношу има вртић „Дуга“ као издвојено одељење која похађа близу 50 деце. Захваљујући реализованој инвестицији, рад ће се одвијати у топлијем и енергетски ефикаснијем објекту.
Отилија Марта, директорка Предшколске установе „Наши бисери“: ... |
|
|
Широм Србије већ су доступне риболовачке дозволе, међутим ове године риболов на Тиси није дозвољен, јер би временом могао довести до несташице рибе. То би могло повећати цену живе рибе – сматрају упућени.
Тек неколико минута пре нашег доласка у у рибарницу у Кањижи стигао је свеж шпиглер, шаран без крљушти. Власник сарађује са три рибњака и три званична рибара са Тисе. Свакодневно је у понуди најмање пет врста рибе, које за сада успевају да набаве. Килограм шарана тренутно кошта 670 динара.
Антун Ђерке власник рибарнице каже: ... |
|
|
Међународна изложба рукотворина и колекционарства, у заједничкој организацији Мултиетничког хоби клуба и Мађарског културно-уметничког друштва “Озораи Арпад”, води посетиоце кроз свет извезених столњака, хекланих украса, тканина и слика. Догађај се одржава у Основној школи „Јован Јовановић Змај”.
На радовима пристиглим на Међународну изложбу рукотворина и колекционарства (МИРК) могу се видети препознатљиви мотиви мађарских крајева, као и типични елементи српске традиције. Поред тога, изложени су и украсни и практични предмети рађени савременим, модерним техникама. ... |
|
|
Упркос хладном, кишовитом времену, било је оних који су посетили вашар у Малим Пијацама. Иако је број продаваца био нешто мањи него уобичајено, понуда је и даље била богата. Готово све се могло пронаћи што приличи једном правом вашару.
Последња недеља у месецу традиционално ... |
|
|
Међународни фестивал у модерним уметничким и уличним плесовима „Еуро шоу денс фест“ одржан је 33. пут у Кањижи, где је за два дана на подијуму спортске хале „Бање Кањижа“ наступило око 1.000 учесника из шест земаља.
Плесачи свих узраста, од најмлађих дечјих састава, ... |
|
|
|
|
|
|
|
 У Кањижи је у петак преподне одржано саветовање о унапређењу наставе на српском језику као нематерњем. Последњих година се примењује нова метода предавања српског језика у основним и средњим школама.
Суштина ове методе је да се води рачуна о томе из каквог окружења и језичких способности ученик долази у образовну установу. Стручно предавање одржано у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању је реализовано у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања из Београда и организацијом ЕБЕС-а за Србију.
Организовано је стручно предавање за руководиоце образовних установа на којима су се саветовали како деци олакшати учење српског као нематерњег језика.
У едукацији је учествовала Економско трговинска школа у Сенти. Директорка ове образовне установе је нагласила да је настава на српском језику изазов за сваку школу. Професори настоје да пронађу најбоља решења како би ученицима било омогућено што лакше стицање језичке вештине.
Анико Жирош Јанкелић, директорица Економско-трговачке школе Сента каже: „Она деца која долазе из Баната, дакле Новог Кнежевца, Чоке, много боље говоре српски језик, јер га више користе у свом окружењу. Али језичка баријера је озбиљан проблем за децу из Сенте, као и ону из Кањиже и Аде. Ту је проблем, ту видимо да се мора кренути од самих основа.”
Последњих година реформисана је настава српског језика као нематерњег. Почевши од школске године 2021/2022.године, сви узрасти, бил да се ради о основцима или ученицима средње школе, учиће језик према новом наставном плану и програму.
Анико Јерас, државна секретарка за образовање каже: „Стари програм, који је био јединствен за сву децу, захтевао је исти ниво предзнања без обзира да ли дете потиче из хомогене или мешовите језичке средини. Према новом плану и програму сада се учи језик по два различита програма. Што значи да програм разликује младе који живе у хомогеним и хетерогеним срединама. То значи да се не захтева од деце у Кањижи, Адорјану, Мартоношу, дакле не захтева се од младих људи који живе у малој хомогеној језичкој средини предзнање које тражи, рецимо, у Кикинди."
Према надама образовних институција и надлежних органа, учење српског језика уз помоћ новог програма неће представљати проблем.
Више информација:
Унапређење програма за учење српског језика као нематерњег
|
|
|
|
|
|
