| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2026.01.02.
Новогодишња пешачка тура између Кањиже и Мартоноша

Друштво љубитеља природе из Кањиже, које ове године обележава 20 година постојања, и ове године је већ 16. пут започело Нову годину пешачком туром. Око четрдесет учесника и овога пута је током туре одало пошту успомени на новинара Шандора Бедеа. 
Љубитељи природе су кренули ...

   2025.12.31.
Хоргош - Месна заједница Кањиже и њене културне манифестације

Место Хоргош као насеобина налазила се на ветрометини сеоба различитих власти  и народа јер је туда саобраћала трговина и пошта. У Хоргошу су се мењаили коњи  на путу од Беча до Истамбула. За време Туркака по открићима Балканолошког инситута коју сз ту живели све је било ...

   2025.12.30.
Драстично пада откупна цена млека

Откупна цена млека у Србији непрестано опада. Млекаре то објашњавају вишковима, док произвођачи сматрају да је главни проблем увоз из иностранства. 
Положај произвођача млека додатно се компликује. Тренутно се не суочавају са проблемима само пољопривредници у Србији ...

   2025.12.29.
Мартонош - Месна заједница Кањиже и њене манифестације

Мартонош је једна од девет месних заједница општине Кањижа. Још 1237. године се спомиње у писаним документима. До 1965. године Мартонош се водио као општина , а данашњи грб општине Кањижа је уствари био грб Мартоноша. 
-У Мартоношу су се током векова смењивали прво Мађари, ...

   2025.12.26.
Велебит - Месна заједница Кањиже и њене манифестације

Велебит је најмања месна заједница и најмлађе насеље у општини Кањижа. Почело је да се насељава у пролеће 1921. године са простора подвелебитских села: Врепца, Метка, Могорића, Радуча и Барлете и три породице из Босне, насељавање је трајало наредних неколико година. 
-Насеље ...

 
Претрага
 

   2024.06.10.
Унапређење програма за учење српског језика као нематерњег

У Кањижи је у петак преподне одржано саветовање о унапређењу наставе на српском језику као нематерњем. Последњих година се примењује нова метода предавања српског језика у основним и средњим школама.
Суштина ове методе је да се води рачуна о томе из каквог окружења и језичких способности ученик долази у образовну установу. Стручно предавање  одржано у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању је реализовано у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања из Београда и организацијом ЕБЕС-а за Србију.
Организовано је стручно предавање за руководиоце образовних установа на којима су се саветовали како деци олакшати учење српског као нематерњег језика.
У едукацији је учествовала Економско трговинска школа у Сенти. Директорка ове образовне установе је нагласила да је настава на српском језику изазов за сваку школу. Професори настоје да пронађу најбоља решења како би ученицима било омогућено што лакше стицање језичке вештине.
Анико Жирош Јанкелић, директорица Економско-трговачке школе Сента каже: „Она деца која долазе из Баната, дакле Новог Кнежевца, Чоке, много боље говоре српски језик, јер га више користе у свом окружењу. Али језичка баријера је озбиљан проблем за децу из Сенте, као и ону из Кањиже и Аде. Ту је проблем, ту видимо да се мора кренути од самих основа.”
Последњих година реформисана је настава српског језика као нематерњег. Почевши од школске године 2021/2022.године, сви узрасти, бил да се ради о основцима или ученицима средње школе, учиће језик према новом наставном плану и програму.
Анико Јерас, државна секретарка за образовање каже: „Стари програм, који је био јединствен за сву децу, захтевао је исти ниво предзнања без обзира да ли дете потиче из хомогене или мешовите језичке средини. Према новом плану и програму сада се учи језик по два различита програма. Што значи да програм разликује младе који живе у хомогеним и хетерогеним срединама. То значи да се не захтева од деце у Кањижи, Адорјану, Мартоношу, дакле не захтева се од младих људи који живе у малој хомогеној језичкој средини предзнање које тражи, рецимо, у Кикинди."
Према надама образовних институција и надлежних органа, учење српског језика уз помоћ новог програма неће представљати проблем.


Више информација:

 




Унапређење програма за учење српског језика као нематерњег