| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2024.10.01.
VIII фестивал дечијег фолклора

У организацији Српског аматерског културно уметничког друштва “Свети Сава” из Кањиже у суботу, 28. септембра је одржан  по осми пут  Дечији фестивал фолклоре “”Заиграјмо весело 2024” на којем је учествовало пет културно уметничких друштава из ближе околине.

   2024.10.01.
Јавни позив за доделу бесплатних ауто седишта за децу

Општина Кањижа шест година за редом расписује Јавни позив за доделу бесплатних дечијих ауто седишта за децу рођену од 1. јануара 2023. до 31. децембра исте године. Укупан износ на располагању је 350.000,00 динара.
До сада је подељено 423 седишта у вредности преко четири милиона динара. ...

   2024.09.25.
Концерт Сегединског синфонијског оркестра

У четвртак, 19. септембра кањишка публика је могла да ужива концерту Сегединског синфонијског орцхестра и да се сусретне са савременом  музиком данашних мађарских композитора у Дому уметности.   
Постављајући велики акценат на поштовање традиције, тежећи могућем ...

   2024.09.18.
Вашар у недељу 22. септембра

У недељу, 22. септембра на Вашаришту у Кањижи ће се одржати јесењи вашар. Вашар ће као и саког пута поред излагача и продаваца имати и пратећи програм.
Од 8,00 до 10,00 часова биће организовано бесплатно мерење крвог притиска и шећера у крви. Од 9,00 до 11,30 часова деца могу да мазе ...

   2024.09.16.
Популарисање стоног тениса у Сенти, Хоргошу и Сегедину

Стонотениски клуб у Хоргошу у петак је у Дому културе одржао друго јавно представљање у оквиру IPA пројекта. Назив пројекта је „Наставак прекограничног школског програма стоног тениса са учешћем деце са инвалидитетом и здраве деце“. 

Пројекат је наставак програма ...

 
Претрага
 

   2024.01.23.
У општини Кањижа нема незапослених

Име општине Кањижа последњих година и месеци готово увек се појављивало због проблема изазиваних мигрантском кризом која је свом силином погађала ово погранично место. Међутим, руководство Кањиже настоји да управо погранични положај преокрене у своју корист, нарочито када је реч о привредном развоју. 
Подаци Националне службе за запошљавање на први поглед сугеришу да су изгледа у томе и успели – у Кањижи нема незапослених, а у сваком тренутку отворено је 120 до 150 радних места. „Траже се радници у широкој лепези, од возача камиона до лекара и професора” каже нам Роберт Фејстамер, председник општине Кањижа. 
У равничарском граду, са спрата Градске куће у центру Кањиже, међутим, види се и наличје ових података. 
„Општина Кањижа обухвата и 13 насеља и у свима пољопривреда, примарна или секундарна, чини 70 одсто привреде насеља. Имамо и регистрованих око 650 привредника и малих и средњих предузећа, али у свим областима ми се боримо са недостатком радне снаге”, каже Фејстамер. Истиче да су мештани Кањиже, исто као и многи Војвођани користили конкурсе Фондације „Просперитати”, за коју је новац обезбеђивала мађарска влада и на тај начин убрзали свој развој и запослили више људи. Међутим, и близина границе утицала је на тржиште радне снаге. 
„Ми смо прва општина до Европске уније чији први град је удаљен свега 15 минута. Многи мештани, посебно из насеља Хоргош и Мартонош, бициклом иду на посао у другу државу, сваки дан прелазе преко границе, или једном недељно одлазе и враћају се за викенд. Због тога је слика о тржишту радне снаге нереална, јер када неко види да овде увек има слободних радних места, да нема незапослености, и да овде не ради ко не жели, помислио би да је то све запослила овдашња привреда. С друге стране, ми морамо веома пажљиво да приступимо инвеститорима пошто не можемо да му понудимо готово ни једног радника”, каже Роберт Фејстамер. 
Нема тачних података о томе колико је грађана отишло на рад у иностранству, али за време епидемије короне, или током празника, примећују раст комуналне потрошње од 15 до 20 одсто. На основу тога, посредно се може закључити да је отишло између 3.500 и 4.000 становника, или око 15 одсто грађана општине која има 20.000 мештана. До пре деценију у општини Кањижа живело је 26.000 становника. 
Како би се изборила са одласком становника и недостатком радне снаге, општина Кањижа се у склопу своје локалне развојне политике одлучила за улагање у инфраструктуру. На тај начин стварају предуслове за пружање бољих услуга грађанима, али и услова за долазак инвеститора. „Локална самоуправа како би привукла потенцијалне улагаче, принуђена је да ради на побољшању комуналне инфраструктуре, улажемо у путну мрежу, у водовод, канализацију, електромрежу, гасовод. Комплетну комуналну инфраструктуру доводимо до граница индустријских зона, или површина које су у насељима одређене за индустријске делатности”, каже Фејстамер. 
Индустријска зона у Хоргошу од пре две године ради у склопу индустријске зоне у Суботици. У склопу ње је и индустријски парк у насељу Ором, у коме две стране фирме послују у режиму бесцаринске зоне. Кањишка општина има и велике планове за индустријску зону у Хоргошу, која се простире на 22 хектара и налази се поред ауто-пута Београд–Будимпешта. 
„Очекујемо да се две државе, Србија и Мађарска, договоре о изградњи логистичког центра. Хоргош је између Кањиже и Сегедина, ту постоји простор који је одговарајући за логистички центар пошто је поред ауто-пута и омогућава камионима да овде донесу робу која се онда товари на воз и даље може да иде на север ка Берлину или на југ ка Солуну брзом пругом која иде овим правцем. Наш план је да се овде формира логистички мултимодални терминал и сви економски показатељи су на нашој страни. Међутим, одлука о томе биће донета на политичком нивоу, али наш задатак је да урадимо свој део посла и да све припремимо за реализацију те идеје”, каже Фејстамер. 

 




У општини Кањижа нема незапослених