Име општине Кањижа последњих година и месеци готово увек се појављивало због проблема изазиваних мигрантском кризом која је свом силином погађала ово погранично место. Међутим, руководство Кањиже настоји да управо погранични положај преокрене у своју корист, нарочито када је реч о привредном развоју. 
Подаци Националне службе за запошљавање на први поглед сугеришу да су изгледа у томе и успели – у Кањижи нема незапослених, а у сваком тренутку отворено је 120 до 150 радних места. „Траже се радници у широкој лепези, од возача камиона до лекара и професора” каже нам Роберт Фејстамер, председник општине Кањижа. 
У равничарском граду, са спрата Градске куће у центру Кањиже, међутим, види се и наличје ових података. 
„Општина Кањижа обухвата и 13 насеља и у свима пољопривреда, примарна или секундарна, чини 70 одсто привреде насеља. Имамо и регистрованих око 650 привредника и малих и средњих предузећа, али у свим областима ми се боримо са недостатком радне снаге”, каже Фејстамер. Истиче да су мештани Кањиже, исто као и многи Војвођани користили конкурсе Фондације „Просперитати”, за коју је новац обезбеђивала мађарска влада и на тај начин убрзали свој развој и запослили више људи. Међутим, и близина границе утицала је на тржиште радне снаге. 
„Ми смо прва општина до Европске уније чији први град је удаљен свега 15 минута. Многи мештани, посебно из насеља Хоргош и Мартонош, бициклом иду на посао у другу државу, сваки дан прелазе преко границе, или једном недељно одлазе и враћају се за викенд. Због тога је слика о тржишту радне снаге нереална, јер када неко види да овде увек има слободних радних места, да нема незапослености, и да овде не ради ко не жели, помислио би да је то све запослила овдашња привреда. С друге стране, ми морамо веома пажљиво да приступимо инвеститорима пошто не можемо да му понудимо готово ни једног радника”, каже Роберт Фејстамер. 
Нема тачних података о томе колико је грађана отишло на рад у иностранству, али за време епидемије короне, или током празника, примећују раст комуналне потрошње од 15 до 20 одсто. На основу тога, посредно се може закључити да је отишло између 3.500 и 4.000 становника, или око 15 одсто грађана општине која има 20.000 мештана. До пре деценију у општини Кањижа живело је 26.000 становника. 
Како би се изборила са одласком становника и недостатком радне снаге, општина Кањижа се у склопу своје локалне развојне политике одлучила за улагање у инфраструктуру. На тај начин стварају предуслове за пружање бољих услуга грађанима, али и услова за долазак инвеститора. „Локална самоуправа како би привукла потенцијалне улагаче, принуђена је да ради на побољшању комуналне инфраструктуре, улажемо у путну мрежу, у водовод, канализацију, електромрежу, гасовод. Комплетну комуналну инфраструктуру доводимо до граница индустријских зона, или површина које су у насељима одређене за индустријске делатности”, каже Фејстамер. 
Индустријска зона у Хоргошу од пре две године ради у склопу индустријске зоне у Суботици. У склопу ње је и индустријски парк у насељу Ором, у коме две стране фирме послују у режиму бесцаринске зоне. Кањишка општина има и велике планове за индустријску зону у Хоргошу, која се простире на 22 хектара и налази се поред ауто-пута Београд–Будимпешта. 
„Очекујемо да се две државе, Србија и Мађарска, договоре о изградњи логистичког центра. Хоргош је између Кањиже и Сегедина, ту постоји простор који је одговарајући за логистички центар пошто је поред ауто-пута и омогућава камионима да овде донесу робу која се онда товари на воз и даље може да иде на север ка Берлину или на југ ка Солуну брзом пругом која иде овим правцем. Наш план је да се овде формира логистички мултимодални терминал и сви економски показатељи су на нашој страни. Међутим, одлука о томе биће донета на политичком нивоу, али наш задатак је да урадимо свој део посла и да све припремимо за реализацију те идеје”, каже Фејстамер.