| |
|
| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |
|
Близу 90 локалних пензионера учествовало на првом тим билдинг догађају који је одржан у Малим Пијацама. Захваљујући месној заједници, за њих су обезбеђени ручак и пиће, као знак захвалности за активно учешће старијих у животу села.
Већ у четвртак пре подне у дворишту играонице у Малим Пијацама припремала су се јела са роштиља, ... |
|
|
Широм Србије већ су доступне риболовачке дозволе, међутим ове године риболов на Тиси није дозвољен, јер би временом могао довести до несташице рибе. То би могло повећати цену живе рибе – сматрају упућени.
Тек неколико минута пре нашег доласка у у рибарницу у Кањижи стигао је свеж шпиглер, шаран без крљушти. Власник сарађује са три рибњака и три званична рибара са Тисе. Свакодневно је у понуди најмање пет врста рибе, које за сада успевају да набаве. Килограм шарана тренутно кошта 670 динара.
Антун Ђерке власник рибарнице каже: ... |
|
|
Поводом Светског дана вртића, Балинт Јухас, председник Покрајинске скупштине посетио је вртић у Мартоношу где су недавно завршени радови. На објекту је у термоизолацију фасаде и плафон установе, као кречење зграде уложено око 4,4 милиона динара.
Предшколска установе „Наши бисери“ из Кањиже у Мартоношу има вртић „Дуга“ као издвојено одељење која похађа близу 50 деце. Захваљујући реализованој инвестицији, рад ће се одвијати у топлијем и енергетски ефикаснијем објекту.
Отилија Марта, директорка Предшколске установе „Наши бисери“: ... |
|
|
Међународна изложба рукотворина и колекционарства, у заједничкој организацији Мултиетничког хоби клуба и Мађарског културно-уметничког друштва “Озораи Арпад”, води посетиоце кроз свет извезених столњака, хекланих украса, тканина и слика. Догађај се одржава у Основној школи „Јован Јовановић Змај”.
На радовима пристиглим на Међународну изложбу рукотворина и колекционарства (МИРК) могу се видети препознатљиви мотиви мађарских крајева, као и типични елементи српске традиције. Поред тога, изложени су и украсни и практични предмети рађени савременим, модерним техникама. ... |
|
|
Упркос хладном, кишовитом времену, било је оних који су посетили вашар у Малим Пијацама. Иако је број продаваца био нешто мањи него уобичајено, понуда је и даље била богата. Готово све се могло пронаћи што приличи једном правом вашару.
Последња недеља у месецу традиционално ... |
|
|
|
|
|
|
|
 Већ је неколико људи било принуђено да ликвидира свој сточни фонд.
Откупна цена млека се смањује из недеље у недељу, док су трошкови за произвођаче млека све већи. Између осталог, морају непрекидно да воде рачуна о томе да ниво афлатоксина не пређе дозвољени ниво. У многим местима откупљивачи више не преузимају млеко због иностраног увоза. У општини Кањижа је неколико произвођача млека било принуђено да ликвидира своја газдинства.
Произвођачи млека се налазе у тешкој ситуацији. Откупна цена млека се смањује из недеље у недељу, а све чешће можемо чути да на многим местима млеко више ни не преузимају. Породица Јожефа Мадара из Орома каже да су до сада сваки пут преузели млеко, али да је цена свега 44-45 динара по литру. „Ситуација је неодржива, мораћемо да ликвидирамо сточни фонд, јер једноставно не можемо да се носимо са тим. Не знамо шта је то изазвало или зашто је морало тако бити. Почело је у септембру тако што су говорили да ће доћи до несташице млека, затим је млеко увежено а забрањен је извоз, после тога је неколико месеци све деловало релативно добро, доста смо добро добијали новац за млеко, али после је почело да се смањује.”
Афлатоксин се још увек може пронаћи у млеку. Млекаре стално мењају услове откупа, што произвођаче млека доводи у тешку ситуацију. Ержебет Бата, председница Удружења пољоривредника, Кањижа: „Прошлогодишњи род, који се сада користи као сточна храна, садржи токсичне материје, дакле у њој се налазе те одређене споре. Произвођачи се од тога штите како умеју и знају, а и финансијски онако како могу себи да приуште. Стоци се морају давати додаци храни за детоксикацију, а хигијена, хигијена муже и хигијена стоке се мора максимално поштовати. То сваки произвођач уради због у свом интересу.”
Пољопривредници подвлаче да и субвенције за краве и премија за млеко од 15 динара по литру касне. Произвођачи понекад морају да чекају и три месеца на исплату субвенција.
И произвођачи млека у Кањижи се налазе у великом проблему
|
|
|
|
|
|
