Већ је неколико људи било принуђено да ликвидира свој сточни фонд. 
Откупна цена млека се смањује из недеље у недељу, док су трошкови за произвођаче млека све већи. Између осталог, морају непрекидно да воде рачуна о томе да ниво афлатоксина не пређе дозвољени ниво. У многим местима откупљивачи више не преузимају млеко због иностраног увоза. У општини Кањижа је неколико произвођача млека било принуђено да ликвидира своја газдинства. 
Произвођачи млека се налазе у тешкој ситуацији. Откупна цена млека се смањује из недеље у недељу, а све чешће можемо чути да на многим местима млеко више ни не преузимају. Породица Јожефа Мадара из Орома каже да су до сада сваки пут преузели млеко, али да је цена свега 44-45 динара по литру. „Ситуација је неодржива, мораћемо да ликвидирамо сточни фонд, јер једноставно не можемо да се носимо са тим. Не знамо шта је то изазвало или зашто је морало тако бити. Почело је у септембру тако што су говорили да ће доћи до несташице млека, затим је млеко увежено а забрањен је извоз, после тога је неколико месеци све деловало релативно добро, доста смо добро добијали новац за млеко, али после је почело да се смањује.” 
Афлатоксин се још увек може пронаћи у млеку. Млекаре стално мењају услове откупа, што произвођаче млека доводи у тешку ситуацију. Ержебет Бата, председница Удружења пољоривредника, Кањижа: „Прошлогодишњи род, који се сада користи као сточна храна, садржи токсичне материје, дакле у њој се налазе те одређене споре. Произвођачи се од тога штите како умеју и знају, а и финансијски онако како могу себи да приуште. Стоци се морају давати додаци храни за детоксикацију, а хигијена, хигијена муже и хигијена стоке се мора максимално поштовати. То сваки произвођач уради због у свом интересу.” 
Пољопривредници подвлаче да и субвенције за краве и премија за млеко од 15 динара по литру касне. Произвођачи понекад морају да чекају и три месеца на исплату субвенција.