|
Упоредо с обимним припремним радовима за постављање гасовода, 1.октобра започета су заштитна археолошка ископавања и истраживања археолошких локалитета на траси магистралног гасовода од границе Бугарске до границе Мађарске, на деоници 4, на територијама општина Ада, Сента и Кањижа. Планирано је да се радови, у надлежности Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, заврше до 1. децембра ове године.
Досадашњи резултати истраживања саопштени су на конференцији за медије у Кањижи. Археолог конзерватор у том заводу и руководилац пројекта заштитних археолошких истраживања на траси гасовода на деоници од Мола до мађарске границе Неда Мирковић-Марић, истакла је да се на тој деоници налази девет угрожених археолошких локалитета који уживају претходну заштиту, а да су изградњом гасовода угрожена четири налазишта на територији општине Кањижа, два на територији општине Сента и три на територији општине Ада.
У Мартоношу је дуж трасе гасовода истражено вишеслојно налазиште с остацима живота из времена неолита, бронзаног доба и латена (позног гвозденог доба). На траси је откривено око 70 објеката: кућа, јама, ровова, али и остава тегова и скелетни остаци три индивидуе. Руководилац истраживања овог налазишта, названог Локалитет 61, Кањижа, јесте др Неда Мирковић Марић, а радове је на терену водио др Мирослав Кочић из Београда.
- Од истражених локалитета издваја се Локалитет 61 код Мартоноша, где је откривена остава ингота, што је необично и до сада није познато да је нађено на овим просторима и у окружењу, а издвајају се и резултати на Локалитету 42 Црквено брдо у Горњем Брегу у општини Сента - саопштила је Мирковић Марић.
Да је налаз на Локалитету 61 код Мартоноша изузетан, потврђује др Мирослав Марић из Балканолошког института САНУ. Он је објаснио да је ту у једној јами пронађена остава или скривница предмета од лимонита, коју археолози називају окер, што је пигмент за израду боја.
- Овде је нађено преко стотину ингота припремљених за транспорт или трговину, за размену, што не знам да је до сада забележено игде у Србији на археолошким локалитетима. Изгледа да је та јама прављена само њих да би они били остављени, да ли због опасности, или због чекања да се појави трговац или мајстор који ће их преузети да бих их користио. Остали су неискоришћени, спремни за употребу, што је више десетина килограма те супстанце. То потиче из периода праисторије, највероватније из гвозденог доба, али морамо сачекати да се материјал обради, да се добије дефинитиван налаз - изјавио је др Мирослав Марић.
Пошто оваквог материјала нема на простору где је пронађен, археолози претпостављају да је овде, надомак реке Тисе, крај које се од давнина трговало, доспео с Карпата или из дела Србије где има руде гвожђа.
Више информација:
Код Мартоноша откривен вредан археолошки налаз из гвозденог доба
Резултати археолошких истраживања на траси магистралног гасовода
|
