Четири пута више рибе увеземо него што произведемо. Србија тренутно има око 13.500 хектара под рибњацима, али је у функцији око 10.000 хектара, или чак нешто мање, што је лош тренд, предочава председник Групације за рибарство при Приврендој комори Србије и директор Рибњака “Капетански рит” код Кањиже Крум Анастасов.

На почетку овојесењег излова рибе, започетог претходних дана у рибњацима, па и “Капетанском риту” који се простире на преко 650 хектара и један је од највећих у Србији, Атанасов указује да се све више  рибњака или се гаси или смањује површине под производњом, уместо да се рибарство искористи као велика развојна шанса.

Према његовим речима зато је сада и цена рибе висока, а узрок је у томе што се смањују површине и што шарана и слатководне рибе нема довољно на тржишту. Тренутно тржишна цена рибе на велико је 450 динара за килограм са превозом до рибарница које су удаљене и 500 километара од рибњака.

Цена килограма у рибарницама је око 560 динара, у зависности да ли је заврши у крајњој понуди купцима у мега маркет или у обичној рибарници.

У Рибњак “Капетански рит” заснованом на преко 650 хектара остварују годишњу производњу од 1.000 тона конзумне рибе и млађи. Рибњак се налази се најсеверније у односу на све друге рибњаке и споецифичан је по томе што је надомак Велебитског и Палићког језера, поврх тога наслања се и на канал Тиса-Палић. “Капетански рит” се за безмало шест и по деценија развио у модеран рибњак са уређеном инфраструктором за лепу будућност са новим технолошким трендовима и развој, а поред узгоја рибе делатност обогаћује туристичким садржајима за спортски риболов и угоститељством на обали Палића.

Производња на “Капетанском риту”се као и у другим нашим рибњацима базирана на производњи шарана који чини око 95 посто, а Анастасов објашњава да се још узгајају се толстолобик, амур и смуђ па и сом.

У претходних седам-осам година, према уверавању Анастасова наши рибњаци су заиста достигли савршенство у смислу производње рибе, начина храњења и контроли, па се добија риба која је врхунског квалитета.

За узгој рибе најважнија је припрема објекта која се састоји од сушења језера, закречавања ради дезинфекције, тањирања. Технолог у Рибњаку “Капетански рит” инжињер ихтиологије Жељко Ђанић наглашава да се рибњак припрема за насад млађи, исто као било која површина за биљну производњу.

Проблематика обезбеђења довољних количина квалитетне воде прати домаће рибарство, појава обољења рибе са којима се ваља суочавати, слична су као у европским рибњацима, а додатну штету наносе јата корморана. Ђанић каже да је популација корморана у Војводини између 20.000 до 30.000 јединки, а свака птица да би опстала дневно мора појести око пола килограма рибе, па су њихова јата стално присутна код рибњака и отворених вода богатих рибом. 

Више информација: