Приликом доласка у село Велебит, по киши, суморну слику у центру овог места, још суморнијом чине празна и затворена продавница, затворена врата кафане и Дома културе. Продавница је затворена лане у септембру, а кафана не ради од октобра 2014. године. У Велебиту живе потомци Личана који су село основали после Првог светског рата.

Месна заједница Велебит је најмања у кањишкој општини. Секретар Ђаковић слеже раменима, на чињеницу да у прошлој години готово ништа није урађено. Проблем је представљало што једно време није било самодоприноса, који је ипак поново уведен, јер су мештани схватили да је без издвајања личног динара много теже обезбедити функционисање Месне заједнице и услова за живот. Самодопринос је поново изгласан, што је итекако битно за опстанак уговорне поште чији дефицит покрива МЗ Велебит. Рад поштанског шалтера житељима пуно значи, да могу да подигну пензије и плате обавезе, како због тога не би морали да иду у Кањижу.

Од скромних средстава самодоприноса води се рачуна о уређењу села, центра, а у надлежности МЗ Велебит је одржавање просторија зграде у којој се налази, Дома културе и оних институција које овде функционишу, такође капеле и месног гробља.

Увођењем самодоприноса консолидован је рад Месне заједнице, па је у овогодишњем програму и буyету предвиђено да се асфалтира део улица у дужини од 800 метара које су у најлошијем стању, поправка Дома културе и реновирање стана који је у склопу Месне заједнице, да би се у ред довела инфраструктура и створли бољи услови за живот грађана.

Више информација: